Стиже хваљени документарац: Живот, каријера и све љубави холивудске диве

Филм је свјетску премијеру имао на филмском фестивалу у Кану 2024. године, а представља импресиван портрет холивудске легенде Елизабет Тејлор испричан њеним ријечима.

Филм није само поново открио новим генерацијама суперзвијезду златног доба Холивуда већ је представио и комплексну жену која је од самог почетка управљала славом, личним идентитетом и јавношћу.

Кроз новопронађене интервјуе са Тејлоровом и до сада невиђеним приступом личној архиви филмске звијезде, филм открива сложени унутрашњи живот и рањивост холивудске легенде, а такође изазива публику да истражи њену каријеру и оставштину.

Највећи дио филма базиран је на материјалу од 40 сати разговора између Тејлорове и покојног новинара Ричарда Меримена 1964. и 1965. године,  у  вријеме када је однос оскаровке са новим супругом Ричардом Бартоном (њен пети муж од укупно седам) подизао толико пажње да су папараци постали нове звијезде поп културе.

Глумици рођеној у Лондону није било потребно охрабрење њеног оца, трговца  Френциса Тејлора или мајке, глумице Саре Сотерн, да покуша створити каријеру у Холивуду, када се породица преселила у Лос Анђелес у вријеме када је Тејлорова имала седам година. Ипак, у филму се брзо открива да су радости глуме уступиле мјесто сталним проблемима због своје “мрачне” школе у злогласном студију МГМ, опсесивних пратилаца, дугим тинејџерским годинама заглављености насупрот много старијим глумцима.  У “Изгубљеним снимцима” звијезда искрено говори о томе да је морала пребрзо одрасти и да је њен први пољубац био седмицу прије првог пољупца пред камером.

Године 1950. Тејлорова се удала за свог првог мужа, хотелског насљедника Конарда Никија Хилтона јуниора. У једном од разговора присјећа се да је доживјела побачај током њиховог осмомјесечног брака након што ју је пијани Хилтон ударио ногом у стомак.  Тејлорова се зближила са многим својим колегама, укључујући и пројекат у којем је посебно уживала, хит Џорџа Стивенса из 1956. “Див”, у којем глуме Рок Хадсон и Џејмс Дин. На снимцима се она такође присјећа вијести о Диновој смрти у саобраћајној несрећи 30. септембра 1955. године, када је “Див” био у постпродукцији. Тејлорова је додала да је управо била с њим тог дана, возећи се по студију у његовом “поршеу”.

- Био је тако жив, био је тако виталан. Нисам могла вјеровати да је мртав - говори глумица.

Мало ко би тврдио да су Хилтон, Мајкл Вајдлинг, Еди Фишер, Џон Варнер или Лари Фортенски (мужеви број један, два, четири, шест и седам, редом) били праве љубави у њеном  животу, макар не у поређењу са Мајком Тодом, “Оскаром” награђеним продуцентом филма “Пут свијетом за 80 дана” који ју је оборио с ногу и с којим је добила ћерку Лизу 1957, а који је погинуо у авионској несрећи 13 мјесеци након вјенчања.

Тејлорова не скрива да је њена потреба да буде доминантна довела до њене бурне везе са колегом Ричардом Бартоном и њихових 11 заједничких филмова, два брака и два развода између 1964. и 1976. године.

Такође, филм открива да је дива  вјеровала да је њена прва побједа у борби за “Оскара” био глас симпатије због њених проблема у животу, прије свега због здравља и развода. Прије него што је најавила заокрет у филму “Ко се боји Вирџиније Вулф” из 1966, који јој је донио другог “Оскара”, Тејлорова је освојила први за филм “Батерфилд 8” из шездесетих година прошлог вијека, који је презирала као и свој  наступ у њему. Тешки напад упале плућа током снимања “Клеопатре” резултирао је високом упалом трахеотомије, због које је касније тврдила да је четири пута проглашена мртвом. У документарцу се жали да је добила порвог “Оскара” за своју трахеотомију.

Завршне сцене у филму приказују како Тејлорова оснива Америчку фондацију за истраживање АИДС-а 1985. и “Елизабет Тејлор АИДС фондацију” 1991. године јер, како сама каже, нико није желио да прича о тој болести током осамдесетих.

- То ме је толико наљутило да сам на крају помислила у себи: “Кучко! Уради нешто сама” - каже глумица у филму.

Пријатељство са хомосексуалцима попут Хадсона, који је умро од АИДС-а 1985. године, пробудило је њен активистички дух, али њена љубав и саосјећање су је натјерали да јавност схвати болест као медицински, а не морални проблем. 

Највише од свега Тејлорова је себе сматрала великом породичном особом, каже њен сарадник Сем Берковиц у филму, док је јавност пројектовала потпуно другачију слику гламурозне диве опијене славом.

- У 20 и више година, колико сам радио с њом, увијек је имала своју породицу тамо за празнике. Било јој је веома важно да буде љепак који држи сву њену дјецу , унуке, праунуке на окупу - рекао је Берковиц.

Уз Тејлорову, документарац укључује глумце Родија Мекдовала, Деби Рејнолдс, Ричарда Бартона, Џорџа Хамилтона, продуцента Сама Маркса, агента Марион Розенберг и Џона Хејмона, дугогодишњег помоћника и повјереника Тима Менделсона као и пријатеље Лиз Смит и Дорис Брyнер.

Ауторка

Ауторка филма Натет Бурстејн је америчка филмска и телевизијска режисерка позната по својим хваљеним и награђиваним документарним филмовима.

Берстејнова је продуцирала десетак документарних филмова, укључујући филм “На конопцима” који је номинован за “Оскара” и који је освојио посебну награду жирија “Санденс”. Године 1998. заједно са Нани Тонг написала је сценарио за Тонгов документарни филм “У име цара” о масакру више од 300.000 кинеских цивила од стране Јапанаца у злогласном догађају познатом као “Силовање Нанкинга” 1937. године. Такође је радила још неколико хваљених документараца попут филмова “Амерички тинејџери”, “Клинац остаје у слици”, “Хилари” и друге.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.