Сјећање на Павла Вуисића који је рођен прије 95 година: Остао вјеран себи, Дунаву и поезији

Тим поводом у Југословенској кинотеци у Београду биће приказивани филмови у којима је глумио.

Био је један од најбољих глумаца на српској и југословенској културно-умјетничкој сцени. Глумачка награда за животно дјело, која се додјељује на Филмским сусретима у Нишу, од 1994. године носи његово име.

Немогуће је не насмијати се при помисли на његове улоге у филмовима "Маратонци трче почасни круг", "Ко то тамо пева" и "Камионџије".

Био је добитник многих награда, али их није волио. Живио је боемски и обожавао Дунав на којем је имао бројне чамце. Ријечи је чувао за себе, за своје најближе, не расипајући их на јавност. О смрти је често писао, о чему свједочи и једна његова пјесма: "Желим да умрем. Боже, који си свемогућ, учини тако и буди миран, платићу. Знам, и ти си корумпиран...". А када је осјетио да она дефинитивно долази, захтијевао је да вијест о његовој смрти буде објављена три дана послије погреба. Оставио је тестамент који умногоме подсјећа на чувени тестамент из "Маратонаца", а један дио гласи: "Пошто мислим мрети, што бих и онако све ово писао, још да вас замолим да ми никакав комунист ни говора, али нити једне речи не проговори, јербо ћу се у гробу преврнути и не само преврнути, већ и устати из гроба да га ноћу морим и да му, њему и свима, колико их је на свету, ј...м матер...".

Прије глуме Вуисић се бавио новинарством у Радио Београду и студирао је право. Никада није успио уписати факултет драмских умјетности, а то је описао ријечима: "У намери да ме се отресе на неки хуманији начин, Воја Нановић ми је препоручио да оставим права и да одем на Академију за позоришну уметност. Покушао је да ме ували тамо и, на сву срећу, комисија за пријем још на аудицији одмах ме је шкартирала, из места! Мислим да је у записнику написано - то је један идиот, тај везе нема". Објаснио је да је у филм ушао као статиста, као студент, да би се забавио и нешто зарадио, како је сам рекао: "Да бих се зезао, човече!"

Давне 1950. године добио је малу улогу у филму "Чудотворни мач", којим је започела његова каријера. Ипак, епизодна улога у "Аникиним временима" навела га је да помисли да би могао озбиљније да се бави глумом.

Павле Вуисић био је жива слика, све улоге које је играо бојио је људскошћу, давао им је одлике обичних људи. Његова супруга Мирјана у једном интервјуу је испричала како је легендарни глумац волио да се туче у дјетињству, те како је то понекад чинио у зрелијем добу и описала је анегдоту са Мијом Алексићем. Наиме, Павле Вуисић, Мија Алексић и она отишли су у кафану након снимања филма "Човек из храстове шуме", а Мија је онда Мирјани дијелио комплименте и хвалио је. У једном тренутку Павле му је свашта изговорио и потукли су се. Мија је извукао дебљи крај, а сутрадан нису могли да снимају јер му је нос био надувен. Остали су у добрим односима и касније су заједно радили.

Павле Вуисић остварио је више од 150 улога на филму и телевизији. Глумио је различите ликове, не везујући се ни за један жанр.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.