Шездесет година филмског класика Алфреда Хичкока: “Психо” преокренуо хорор и смањио цензуру

Психолошки хорор, урађен на хичкоковски начин, свијету филма донио је бројне значајне моменте, те га и данас многи сматрају једним од најбољих и најзначајнијих филмова икад снимљених. Подвојена личност, танка линија између добра и зла у човјеку, бјежање од реалности само су неки од значајних момената приказаних у овом остварењу.

Филм “Психо” премијерно је приказан 16. јуна 1960. године (Театар “ДеМилле”), док је нешто касније, тачније 8. септембра приказан у цијелој Америци.

Радња филма базирана је на истоименом роману аутора Роберта Блока, и злочинима серијског убице Еда Гина из Висконсина, објављеном годину  дана раније. Ово хорор остварење један је од пионира поджанра хорора - слешера. У главним улогама глумили су Ентони Перкинс, Џенет Ли, Џон Гавин и други. Прича је везана за секретарицу Марион Крејн, која бјежећи с украденим новцем одсједа у “Бејтс мотелу”, којег води Норман Бејтс.

- Неколико ствари које су ми се свидјеле, око тог филма, а које су касније утабале пут многим другим филмовима. Свидјело ми се то што је Хичкок то урадио сам. Одлучио је, да за разлику од претходних филмова које је радио да уложи своје паре које је зарадио, зато што студији нису хтјели да се играју са тако провокативном темом и са појављивањем сцена  које су на ивици цензуре. Он је чак имао много проблема са цензуром, прије него што је успио да изда. Он је, како су га звали “стари лисац” успио то да ријеши - испричао је за “Глас Српске” монтажер, аниматор, продуцент, професор на Академији умјетности Универзитета Младен Ђукић, говорећи о утицају “Психа” на свијет филма.

Према његовим ријечима, Хичкок је својим радом, поготово на овом филму, утабао стазу другима, те дао допринос смањивању цензуре на филму.

- Свима је најпознатија сцена убиства под тушем, која је цитирана много пута, и сама сцена, а и музика. Читав филм и та сцена су много утицали на будуће генерације људи који се баве филмом. Цијели филм је пробио доста табуа, појављивањем мало више нагих људи у сценама, поигравањем са хорором, показивањем подијељене личности. Било је проблематично то што је главна јунакиња на почетку приказана како спава у кревету са мушкарцем који није њен муж, што је тада било незамисливо. Цензура је то доста пратила и није дозвољавала такве ствари. Таман тих година Холивуд је почео да попушта са цензуром колико смије да траје пољубац и слично. Хичкок је био човјек који је својим филмом разбио те ствари које су цензурисане - додаје Ђукић.

Исто тако, истакао је и значај што је филм који је тако независно урађен, постао блокбастер.

- До тада су блокбастере правили студији који су то радили по уобичајеним формулама, па се улагало у маркетинг. Што се овог филма тиче, било је дјелимично другачије, зато што је Хичкок то урадио са својим парама. Кружила је легенда да је откупио скоро све књиге од аутора којим је инспирисан филм како људи не би могли унапријед да сазнају причу и како неко други не би узео права и дошао на идеју да сними филм – објаснио је Ђукић.

Поред многих момената којима је Хичкок на свјетску кинематографију утицао стварајући “Психа” (рађеног по сценарију Џозефа Стефана), он је, на неки начин, промијенио и облик гледања филмова у биоскопским салама.

- Он је увео услов да, ако ће неко да дистрибуира његов филм, да се морају закључати врата након почетка филма. Није желио да гледаоци пропусте почетак, који је, према његовим ријечима - каже Ђукић.

Иако је у питању хорор (слешер), “Психо” је дао “вјетар у леђа” другим хорорима који су настајали у времену након Хичкока.

- Можда неке ствари у филму нису биле први пут урађене, али су утабале много тога за будуће људе који су то радили, на страну и то што је то био хорор, слешер, гдје имамо убицу с ножем итд. Читав један жанр је касније проистекао из “Психа” и сличних филмова, али без тога не би било “Петка 13”, не би било “Страха у улици брестова”. Хичкок је био вјешт око тога да сними филм  из више углова, да монтажно усаврши сцену, рецимо ту сцену убице под тушем итд. Филм је стога и квалитативно значајан, не само као блокбастер - закључује Ђукић.

Серија

Једна од најновијих адаптација инспирисана овим филмом је серије “Бејтс мотел” која је приказивана у периоду од 2013. до 2017. године. Прича је фокусирана на живот Нормана Бејтса, а  радња је смјештена у период прије радње у “Психу”.

Занимљивости

* Сцена у купатилу траје 45 секунди, а сниман је седам дана из 17 различитих углова.

* Хичкок је права на адаптацију романа Роберта Блока откупио за 9.000 долара, а касније је купио све примјерке романа до којих је могао да дође, да би спријечио читаоце и гледаоце да сазнају крај филма.

* Прије почетка снимања филма, глумци и екипа која је радила на филму, морали су да обећају да неће никоме рећи ниједан дио приче.

* Глумци до самог краја нису знали какав је завршетак филма.

* Марион Крејн у првој појави носи бијели грудњак јер је Хичкок желио да прикаже њену анђеоску страну. Након што украде новац, приказан је сцена у којој носи црни грудњак. На тај начин, Хичкок је приказао злобу и лоше радње које је учинила. Након крађе новца, она носи и црну торбу, док је раније носила бијелу.

* Роман на којем је базирана радња “Психа” инспирисан је причом о серијском убици Еду Гину, који је инспирисао и радњу филмова попут “Кад јагањци утихну” (1991) и “Тексашки масакр моторном пилом” (1974).

* Ентони Перкинс и Џенет Ли изјавили су да би радије да остану заувијек везани за своје улоге и повезивани са својим ликовима у овом филму и упамћени по овом филмском класику, него заувијек заборављени.

* Звук ножа који пробада месо био је у ствари звук ножа који пробада дињу.

* “Психо” је Хичкоков филм који је остварио највећу зараду од свих филмова које је радио.

* Сцена у којој Мерион баца поцијепани папир у ве-це шољу направила је преседан у будућим филмовима, јер је тада први пут приказана сцена шоље у крупном плану.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.