Ремек-дјело Николаса Виндинга Рефна “Драјв” слави 10. рођендан: Филм који је шокирао Холивуд

Овај нео-ноар класик свјетску премијеру имао је у мају исте године на Канском фестивалу, гдје је добио петнаестоминутне овације, уз награду Рефну за најбољег режисера, а потом је постао тријумфални одговор нискобуџетног филма на блокбастер продукције попут серијала “Брзи и жестоки”. “Драјв” је дословно шокирао Холивуд својом мрачном љепотом, дивљом енергијом и ауторском страшћу, показавши да креативност и храброст могу побиједити велике буџете и трендовске теме.

Дански режисер снимио је филм као комбинацију бруталног кримића и емотивне мелодраме у савршеној синтези минималистичког заплета, упечатљиве драматуршке карактеризације ликова и врхунске глуме комплетне глумачке екипе са сјајним Рајаном Гослингом на челу. Канадски суперстар у стилу младог Стива Меквина, у сатенској јакни са чачкалицом у зубима, с лакоћом је демонстрирао како се покорава Холивуд у великом стилу, док Рефн камером прати његово кретање кроз Лос Анђелес у заносним спорим кадровима испрекиданим крвавим валцерима насиља, стилизованом кореографијом и хипнотичким тоновима електронске музике.

Гослинг глуми Возача, каскадера у Холивуду, који повремено ради као специјализовани возач за бјекство у криминалном подземљу Лос Анђелеса. Сурови професионалац, који не показује емоције и не прави грешке, након што се заљубио у комшиницу Ајрин (Кери Малиген) свој двоструки живот окреће наглавачке када покушава да помогне њеном мужу Габријелу (Оскар Ајзак) да спасе живот након пљачке милион долара. Николас Виндинг Рефн рекао је у једном интервјуу да је убједљивост његовог филма проистекла из комбинације добро написаног сценарија Хусеина Аминија и његових режисерских импровизација на самом сету.

- Сцена попут чувене секвенце у лифту, на примјер, нема дијалог, само низ запањујућих визуелних и графичких слика, а то је одличан примјер како филм преноси идеје и емоције кроз слике, а не ријечима. Сваки филм мора да има срце, мјесто гдје се дефинише, и у сваком остварењу које сам снимио увијек постоји сцена која то чини. Схватио сам да у једној ситуацији морам показати да је Возач безнадежно романтичан витез, али је и потпуно психотичан и спреман да употријеби било коју врсту насиља како би заштитио невиност. Сама сцена у лифту никада није написана, већ се десила на лицу мјеста док смо снимали, само ми је пала на памет и урадили смо је као централну тачку око које се ломи комплетан филм - рекао је Рефн.

Огромну улогу у пробоју филма одиграли су иконична појава и наступ главног глумца Рајана Гослинга, који је овим филмом себи обезбиједио поштовање критике и публике. Он се активно укључио у стварање филма након што је прочитао Аминијев сценарио, који га је купио својом снагом, тако да је активно помогао продуцентима и Рефну око склапања продукције и ауторског тима.

- Док сам читао сценарио покушавајући да откријем ко би живио такав живот, једини начин да то схватим јесте да је то момак који је гледао превише филмова и почео је да мијеша свој живот са филмом. Изгубио се у митологији Холивуда и постао је спој свих ликова којима се диви - казао је Гослинг о свом виђењу лика који му је промијенио каријеру.

Беспријекорна режија, сјајна употреба глумаца са А-листе и високооктанско узбуђење довели су публику у биоскопе да гледају “Драјв”, али је критика једнако усхићено реаговала уз многобројне похвале.

- Ево напокон филма са поштовањем према писању, глуми и занату. Такође има поштовање према познаваоцима седме умјетности - написао је чувени критичар Роџер Еберт, док је Питер Траверс из магазина “Ролингстон” написао да је Рефн виртуоз у спајању неспојивог.

- Филм “Драјв” је бриљантан комад прљавог посла, а Рефн је виртуоз који спаја чврсто и њежно са тако необичном, суптилном вјештином да је заслужено освојио награду за најбољег режисера у Кану - навео је Траверс.

Такође, треба да поменемо да је независни филм са буџетом од 15 милиона долара успио да заради више од 80 милиона долара, док је ДВД, телевизијска и стриминг дистрибуција додатно јачала његов култ у протеклој деценији.

Музика

Многи љубитељи филма били су привучени сјајном музиком која је намјенски рађена за соундтрак филма. Док Возач клизи Градом анђела у свом “шевролет малибуу” из 1973. године, прати га савршена збирка синтетичких мелодија инспирисаних осамдесетим које су створили Џони Џевел из састава “Chromatic” и композитор Клиф Мартинез. Инспирисани електро-поп бендовима, музиком италијанске електронске групе “Гоблин” за филмове Дарија Арђента и радовима краутрок састава и Брајана Иноа, они су створили невјероватан, аутентичан звук који савршено функционише са визуелним дијелом филма.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.