Редитељ Стефан Арсенијевић снима римејк филма: Бановић Страхиња у вртлогу 21. вијека
Београд - Бановић Страхиња, један од најпознатијих ликова из српске епске поезије, инспирисао је београдског редитеља Стефана Арсенијевића да направи римејк филма насловљеног именом овог епског јунака.
Нови филм Арсенијевића, како је наведено у образложењу комисије Филмског центра Србије за суфинансирање домаћих филмова, на емотиван начин освјетљива познату епску пјесму, сучељавајући љубавни еп са темом мигрантске кризе.
- То није, међутим, филм о мигрантима, већ филм са мигрантима, људима који сањају, надају се и воле као и сви остали. Без уљуљкане меланхолије и сентименталне помирљивости, "Страхиња Бановић" је филм са активним протагонистом који зна шта хоће, који не бежи, већ се на све начине бори за оно до чега му је стало - навели су из Филмског центра Србије.
Арсенијевић је аутор кратких филмова "Мала јутарња прича" и "(А)Торзија", за који је награђен "Златним медвједом" на "Берлиналу", као и Европском филмском наградом, а био је номинован и за "Оскара". Аутор је и сегмената у оквиру омнибуса "Изгубљено-нађено" (2005) и "Истанбул, не заборави ме" (2010) и дугометражног играног филма "Љубав и други злочини" (2008).
Такође, Филмски фонд Луксембурга је пројекту "Страхиња Бановић", одобрио помоћ од 200.000 евра. Филм настаје по сценарију Бојана Вулетића, Николаса Дикреја и Арсенијевића.
Оригинални филм "Бановић Страхиња" снимљен је 1981. године по мотивима истоимене српске народне пјесме, у југословенско-њемачкој продукцији. Режирао га је Ватрослав Мимица, а сценарио је у сарадњи са Мимицом написао Александар Петровић.
Радња је смјештена у јесен 1388, годину уочи Косовског боја када уз јужну границу Српскога царства лутају банде пљачкаша. Док се Бановић Страхиња, млади племић с границе, налази у лову, његову кулу напада одметник Кесеџи Алија. Људе поубија, а његову младу и лијепу жену Анђу, одводи са собом у мочваре. Страхиња тражи помоћ од таста, велможе и моћника Југ Богдана, али не налази разумијевање, а затим одлази у мочваре да спаси Анђу. Његов лик је потпуно нетипичан за епску народну поезију јер умјесто хладног разума даје предност емоцијама и љубави.
Оригинални филм је постигао велики успјех, на Филмском фестивалу у Пули 1981. године. Драган Николић је добио "Златну арену" за најбољу улогу, а Алфи Кабиљо "Златну арену" за најбољу филмску музику.
Сјећање на Ђурђа Балшића
Бановић Страхиња је историјски непозната личност, а по неким тумачењима је народна поезија у његовом лику сачувала сјећање на зетског феудалца Ђурђа Стратимировића Балшића (1386-1404). Подвиг Бановић Страхиње предмет је више драмских дјела српске књижевности.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
