РЕЦЕНЗИЈА: "Звјездани ратови: Аколит" (2024): Галактички промашај

Нова ауторка у франшизи Лесли Хедланд одлучила је причу поставити у доба Високе републике, много прије догађаја из "Фантомске пријетње" и потоњих наставака, што је нудило могућност постављања потпуно независног заплета, који би додатно обогатио митологију серијала. Ипак, испоставило се да је њена идеја о женском погледу на "Ратове звијезда" и прича о рађању реда Сита у доба највеће славе Републике и џедаја, у крајњем скору, промашај галактичких размјера.

Једна врста креативне црне рупе у коју је немилосрдно увучено све што је красило легендарни серијал у позитивном смислу, од дјечије разиграности, бајковите маштовитости и харизматичних карактера до непретенциозног шарма, док су пред нама остали бесмислени заплет, карикатурални ликови, промашена воук агенда, очајна глума и невјероватно јефтин визуелни изглед серије, која је наводно коштала 140 милиона долара.

Није да није било упозоравајућих знакова од поменутог наглашавања феминистичке визуре (да буде црње од ње нема ни Ф), путем личног патроната злогласне предсједнице "Лукасфилма" Кејтлин Кенеди над овим пројектом, до видљивог креативног одсуства Дејва Филонија на овом серијалу, као човјека заслужног за 90 одсто позитивних ствари у овој франшизи у актуелном миленијуму, али нико није могао претпоставити монументалне размјере промашаја.

Доносећи заплет у којем мистериозна ратница по имену Меј покушава да спроведе немилосрдну освету против четворо џедај мајстора упетљаних у мрачни злочин из њихове младости, брзо схватамо да умјесто поменутог свјежег концепта унутар франшизе, поново гледамо мање-више исту причу о односу учитеља и ученика, мистериозном зачећу одабраног дјетета и епском судару мрачне и свијетле стране силе.

Нажалост, приповиједање кроз трагикомично потрошене подзаплете (двије раздвојене сестре близнакиње Меј и Оши (у двоструком тумачењу Аманда Стејберг), двоје ученика одбачених од учитеља), јалове дијалоге ("џедаји су добри, нису, џедаји су зли), бесмислено гомилање ликова без било какве функције у причи (ако неко схвата улогу симпатичног медвједа трагача, жељно ишчекујемо објашњење) претворило је сценарио "Аколита" у највећу бесмислицу у пет деценија дугој историји франшизе.

Да буде горе, идејну поставку такође прати најгори глумачки кастинг у историји, гдје је једини дословно добар наступ и солидно написан лик џедај мајстора Индире у поузданом тумачењу Кери Ен Мос, олако потрошен брзом смрћу у првој епизоди и неколико флешбек појављивања, док је остатак ансамбла криминално лош, уз глуму и харизматичност на нивоу школске драмске секције, а не озбиљне продукције тешке десетине милиона долара. И ту не може помоћи ни евидентан труд јужнокоресјког глумца Ли Џанг-Џеја као џедај мајстор Сола, кад сваки његов покушај минирају бесмислене реченице изговерене са лошим акцентом, док његови партнери не могу постићи чак ни његову жељу да учини нешто смислено са својом улогом.

Конфузност приче, логичка недосљедност, неувјерљивост режије и очајна глума додатно погоршава катастрофалан визуелни изглед серије на свим аспектима, од сценографских рјешења, костима па до маски, који изгледају као вишак реквизита неке трећеразредне СФ серије из осамдесетих, а не као дио франшизе којој се свашта могло ставити на терет осим да не изгледа прилично кул у очима публике.

Пар добро режираних акционих сцена у другом дијелу серије и колико-толико сигурнија режија, једноставно не могу спасити причу, која је у старту лоше постављена, а потом још лошије реализована, испод сваког нивоа најслабијих момената унутар комплетне франшизе, укључујући и филмове из циклуса "Успона Скајвокера". О покушају подилажења  тврдокорном фандому кроз појављивање једног од иконских ликова цијеле франшизе у самом финишу серије, не вриједи трошити ни ријечи, јер након разочарења виђеним, тај моменат умјесто емоција само додатно појача горак окус преваре.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.