РЕЦЕНЗИЈА: “Зелени витез” (2021): Идеали вриједни живота и филма

Често су завршавали у јаловом просјеку испразног холивудског спектакла склоног брзом забораву. Ипак, филм “Зелени витез”, талентованог америчког режисера Дејвида Лаурија, поново се дотакао поменуте тематике на крајње занимљив и аутентичан начин, успијевајући да у много пута испричане приче удахне снажан дах свјежине, која превазилази оквире жанра, дајући један од најбољих филмова актуелне године. Његов филм, инспирисан средњовјековном енглеском поемом “Сер Гавејн и зелени витез”, истовремено је комплексна драма и мрачна фантастика, раскошан визуелни еп и огољена интимна прича. Ипак, у крајњем скору “Зелени витез” без обзира на жанровске одреднице беспријекорно функционише кроз елементе филмског језика представљајући свог аутора као велико изненађење, у крајње позитивном смислу унутар овогодишње продукције.

Лаури базира свој сценарио на судбини Сер Гавејна, сина сестре краља Артура и опасне чаробнице Моргане Ла Феј, који на прослави Божића, прихвата злокобни изазов мистериозног и страшног Зеленог витеза упућен витезовима Округлог стола. Брзоплети Гавејен, до тада склон доколици, пијанчењу и љубавним подухватима, пристаје на игру која гласи: свако ко нанесе ударац Зеленом витезу, постаће херој из јуначких пјесама на годину дана, ако заузврат пристане да му витез након проласка године узврати ударац на исти начин. Проблем је што Гавејн одсјеца главу чудовишном госту, што значи да би могао остати без своје, након 12 мјесеци славе и дивљења. Гавејн, на опште изненађење прихвата своју судбину и креће на путовање без повратка, откривајући да витешка част и слава, имају своју скупу цијену, далеко погубнију од саме смрти. И брзо постаје јасно да је ова заносна сага, у којој млади Гавејн сазнаје да је свјет чуднији и компликованији него што је икада мислио, у ствари једна крајње мрачна и дирљива, средњовјековна прича о одрастању. Талентовани режисер и сценариста мајсторски прилагођава препознатљиве обрасце жанра “мача и магије” сопственој визији, не марећи за то како ће публика тумачити његов филм. Да ли је његова надреална прича паганска сага о паду човјека или је у питању хришћанско-месијанска потрага за надом у спасење? Да ли се он клања витештву као племенитом бедему против мрака људске природе или се смије идеји да би витешки идеали могли зауставити најдубље пориве људске врсте попут сексуалне глади, страха од смрти или похлепе за богатством и жељом за моћи.

Базирајући сценарио на контрадикторној природи изворног материјала из 14. вијека, чија су потпуно различита тумачења егзистирала више од пола миленијума љуске историје, Ловери не нуди одговоре на тешка питања, већ своју причу надахнуто води уз помоћ слике, глуме и звука корак даље. Храбро улазећи на територију надреалне комбинације хипнотичких слика, наглашених емоција и егзистенцијалних дилема на великом екрану, он напада сва чула публике. Мајсторска подјела улога без иједне грешке, од феноменалног Дева Патела као Гавејна или сјајне Алисе Викандер у двострукој роли сељанчице Етел и тајанствене Госпе, до харизматичног Шона Хариса као остарјелог краља Артура и маестралног Ралфа Инесона као Зеленог витеза, у великој мјери му олакшава режисерски дио задатка, пошто његови глумци с лакоћом своје улоге претварају у раскошне епске карактере који причу без већих проблема износе комплексну и замршену причу, кроз коју се крећу њихови ликови. Из кадра у кадар “Зелени витез”, дословно и фигуративно визуелно буја пред нашим очима и ушима,  а посебно у нашим мислима, док пратимо Сер Гавејна на његом кошмарном и грозничавом путу до крвникове сјекире. Лаури расплиће запетљане чворове ове архетипске епске саге и поново их плете у модерну фантазију о посрнулом човјеку, који на крају схвата да га богатство, слава и круна не чине херојем, већ моћ да их се одрекне, чак и ако га то на крају кошта главе. Идеали, рекло би се вриједни витешке смрти, али и снимања великог филма.

Оцјена 5

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.