РЕЦЕНЗИЈА “Твистед метал”(2023): Док возиш, жив си VIDEO

И да буде боље, мало је недостајало да након серија “Аркана”, “Хало” и “Посљедњи од нас”, добијемо још једну врхунску адаптацију игара, јер крајњи резултат пројеката, иза којег као креатори стоје Рет Рис и Пол Верник (познати по “Дедпул” филмовима) и Мајкл Џонатан Смит, може бити на понос, како телевизијске продукције, тако и гејминг индустрији.

У мору мрачних и драмски постављених постапокалиптичних садржаја на малим екранима, аутори серије “Твистед метал” мудро су изабрали тактику играња на забавнији и опуштенији садржај. Наиме, искористивши предложак игре, о свијету који је након пада цивилизације због сајбер напада претворен у племенско поље у којем изван изолованих и затворених градова влада само закон јачег, сценаристички трио је направио експлозивно и духовито остварење у којем пратимо авантуре главног јунака Џона Доа (Антони Маки), превозника или “мљекара”, који транспортује аутом пошиљке између градова, док сви остали покушавају да се дочепају његовог аута, пошиљке или живота.

Хиперадреналинска поставка игре “Док возиш, жив си”, овдје је надограђена урнебесним црним хумором, понављајућим стрип геговима, крвавим изливима насиља, бизарним ликовима и откаченом атмосфером, што доноси серију, која јашући на поетици сличној прошлогодишњем “Миротворцу” Џејмса Гана, нема амбиција да буде ништа више од врхунске забаве пуне пуцачине, експлозија и духовитих реплика. Екстремна естетика “шора и шега”, влада као да се “ култура отказивања” није десила, иако је већ по расно-родној расподјели улога јасно да су неки компромиси направљени, али док сцене о трудници која пљачка полицајаца или малољетном психопати који касапи пса у дјечијој емисији пролазе без хистерије, јасно је да аутори нису превише размишљали о предикту Р или мишљењу воук заједнице. Играјући са једне стране на карту “лаке треш забаве” сачувана је базична једноставност игре: вози-пуцај-уништи-пређи на нови ниво, док су необуздани хумор и атмосфера претјеривања, заслужни за регрутацију публике изван гејминг универзума.

Оно што овако минималистички базично написана  и ефектно режирана поставка серије захтијева, тачније речено, неопходно је да има, како би се профилисала на прави начин, јесте врхунска глума и харизматична појава у главној роли серије, што нажалост Антони Маки у оба случаја не посједује. Иако се он евидентно труди, има исти проблем као и у серији “Соко и зимски војник”, он просто нема глумачки капацитет за изношење улоге централног лика, што у “Твистед металу”, још више долази до изражаја, пошто му споредни ликови, редом краду шоу.

Од главне партнерке Тихе, коју експресивно сирово игра Стефани Биатриз, преко искомплексираног чувара реда и закона агента Стоуна,  у сјајном тумачењу Томаса Хејдена Чурча, до гротескне појаве Слатког Зубића, крволочног кловна психопате, којег више него надахнуто глуми познати амерички рвач Џо Синоа, као ефектну алегорију апсолутне слободе, сви дјелује убједљивије од лика, који у овакој поставци приче једноставно мора бити главна фаца, без обзира на унутрашње дилеме између живота на путу и мирног грађанина Сан Франциска.

Напросто је тешко повјеровати да све овако маестрално постављене ликове једног ишчашеног постапокалиптичног свијета може побиједити тип са изгледом пензионисаног службеника, који вербалношћу језика покушава сакрити мањак акционе експресивности у изношењу роле типа, који на отвореном путу вози брже и боље пуца од свих других.

Оно што Џон Дое није, срећом сви остали јесу, што можда несрећеног “мљекара” ставља у други план, али публику оставља да ужива у читавој галерији откачених ликова, који с ногом на гасу возе преко пустоши Америке покушавајући да не испадну из игре, јер то углавном значи натпис “гејм овер”. Што би било свакако штета, јер праве ствари тек долазе у већ одобреној другој сезони гдје ће напокон почети легендарни турнир, којем игра и серија дугују име.

Оцјена 4

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.