РЕЦЕНЗИЈА “The Suicide Squad”(2021): Крваво, забавно и тотално откачено
Режисер и сценариста Џејмс Ган, који је репутацију у Холивуду изградио најзабавнијим филмовима у “Марвеловом” филмском универзуму, у два наставка филма “Guardians of the galaxy” није пропустио прилику радећи за конкурентску кућу “DC”, да оде неколико корака даље у рушењу граница политичке коректности уз обавезни PG-13 предикат који гарантује обиље крви, насиља и секса на екрану.
Његова верзија филма “Suicide Squad”, нека је врста слободног римејка-наставка, истоименог филма Дејвида Ајера из 2016 године, са којим осим имена, без одреднице “The”, дијели само неколико истих глумаца и ништа више. Да будемо прецизнији, Ганов филм је ултимативни антихеројски филм, који више дугује изворном стрип предлошку него било којем другом филму из DC универзума.
Објективно гледано, његова поетика је више спој утицаја модерних суберзивних суперхеројских серија попут “The Boys” и “Umbrella Academy, те Гановог креативног лудила, овдје пуштеног са ланца, што је у пракси комбинација, која је километрима далеко од било којег другог супехеројског филма приказаног у биоскопима посљедњих година. Прича о групи суперзлочинаца и психопата, коју ангажује аморална државна агентица Аманда Волер у оквиру специјалног тима “отписаних”(који укључује рецимо краља ајкула Нануа, господарицу пацова и момка који бомбардује туфнама?!), како би обавили специјалну мисију на карипском острву Корто Малтезе (баш тај Корто Малтезе) и уништили чудовишно ванземаљско биће Морску звијезду надгледног од антиамерички настројене острвске владе, звучи као гомила клишеа и бесмислица врхунског типа.
И не брине, прича стварно јесте бесмислена, а тај заплет је само кап у мору будалаштина, које Ганов сценарио свјесно и намјерно пумпа пред публику, како би тактиком шока нагласио сатирично-пародијски моменат његове визије, коју он из режисерске столице додатно појачава сулудо пренаглашеном каракеризацијом ликова, вртоглавим темпом акције пуном експлозија, метака, крви и комада тијела, те епилептичним нападом камере, која ужива у оштром судару јарких колорита свијетла и таме. Када на до додате маестралну игру глумачке екипе коју предводе Идрис Елба као Блодспорт и Марго Роби као Харли Квин, али им остатак тима једнако успјешно парира, тада добијате брутално крвав, забаван и откачен филм, који зна да претјерује у сваком погледу, али не крије да у томе ужива. Од уводне до завршне сцене Ган нас дословно бомбардује толиком количином сулудих подзаплета, неочекиваних преокрета, крваве акције, слашер насиља и бизарних ликова, да не знате да ли он то плански пародира/глорификује жанр који га је прославио или се само добро забавља у оквиру пројекта снимљеног за “ДЦ”, не хајући при томе за границе политичке коректности, очекивања публике и главешина студија “Варнер Брос”.
Поигравајући се обрасцима жанра Џејмс Ган је путем шака, оружја, канџи и зуба својих јунака, касапио свијет суперхероја, америчког патриотизма, свијет тајних служби, демократије, науке, егзотике трећег свијета, јаких жена, мачо мушкараца, сексуалних мањина, екологије и свега другог што је могло постати, да се изразимо шкртим језиком једног од његових јунака, “њам, њам” којим би могао нахранити џиновско и глупо чудовиште од свог филма. Укратко, ако вам не припадне мука у првих пола сата, добили сте омиљени антихеројски филм године!
Оцјена 4
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
