РЕЦЕНЗИЈА “The Card Counter” (2021): Партија уз лоше карте

Последњих десетак година снимио је као сценариста и режисер низ прилично херметичних, независних остварења скромних буџета, која су углавном остајала изван радара публике, бавећи се углавном опсесивним  личним, вјерским и друштвеним преокупацијама аутора.

Ипак, ове године овај ветеран се неочекивано вратио одличним филмом “The Card Counter”, који носи све позитивне карактеристике које су Шредера прославиле у ауторском смислу, уз доста комуникативнији приступ у крајњем скору. Од провокативне теме, преко маестрално разрађеног сценарија и упечатљиво изграђених карактера, до врхунских глумачких рола, Шредер нуди остварење који одскаче квалитетом, не само из опуса самог аутора посљедњих година, већ и већег дијела филмске понуде у актуелној години. Препознатљиви лајтмотив већег дијела његових филмова, усамљени индивидуалац мрачне прошлости и аскетског карактера поново је ту кроз лик коцкара Вилијама Тела (Оскар Ајзак), бившег затвореника, који је на робији научио вјештину бројања карата и проводи живот идући од казина до казина, играјући блек џек и покер на мале улоге и мале, али сигурне добитке.

Усамљеник, без прошлости и будућности, одсједа по мотелима замотавајући намјештај у бијеле плахте, док ноћи без сна прекраћује писањем дневника. Ствари се из уходане рутине мијењају када сретне младића Кирка (Тај Шеридан), који је син његовог бившег саборца Роџера Бафорта. Испоставља се да је Тел, један од испитивача из злогласног затвора Абу Гариб и да је робијао у војном затвору због злостављања ирачких затвореника као и Кирков отац, који је након тога извршио самоубиство, док је “цивилни инструктор” Џон Гордо (Вилијем Дефо), који је водио затвор и њих увео у  “дужност”, елегантно избјегао правду, радећи након тога као консултант за владу САД.

Кирк опсесивно жели освету за оца и разорену породицу, тражећи од Вилијама да му помогне у отмици и мучењу Гордоа, што овај одбија и узима младића под заштиту, покушавајући да му среди живот и исплати дугове,  играјући покер за мистериозну Ла Линду (Тифани Хадиш), шефицу коцкарске “штале”, како би га постепено одвратио од зачараног круга освете и промашеног живота.

Мрачна, огољена камера у сценама мотелских соба или флеш-бек сцена из затвора појачана одличном психоделичном музиком Роберта Тарнера, смјењује се са блиставим неонским кадровима потрошачких рајева у коцкарницама, савршено градећи напету и тјескобну атмосферу, кроз коју се Тел у невјероватном тумачењу Ајзака, неумитно креће као неки усамљени револвераш са Дивљег запада. Само што Ајзак умјесто пиштоља држи карте у рукама, док му остатак глумачке екипе, ненаметљиво, али крајње убједљиво парира водећи заједнички филм у једином могућем правцу. Расплет који постаје неизбјежно јасан када Тел у разговору са својим штићеником изговара ријечи: “Ништа не може оправдати оно што смо учинили”. 

Шредеров антијунак бјежи од људи и изгарајуће жеље за осветом, која тиња у њему, покушавајући да усамљеничким животом окаје свој гријех, али освета га колико год он бјежао, неумитно стиже, јер је Тел савршено свјестан да за његову кривицу нема лаког опроста и да је једина могућа исплата она у старозавјетном маниру, око за око, зуб за зуб. И да је то једино што може задовољити чудовиште, које је Гордо пробудио у њему.

Шредер као режисер након дуго времена савршено надопуњује себе као сценаристу, не дозвољавајући да му филм склизне у банализовану патетику или јефтину агитацију, с обзиром на овако тешку и узнемирујућу тему. Искусно и хладнокрвно он гради злокобну и узнемирујућу атмосферу филма, који вјешто балансира између крими трилера и драме, до финалног трагичног расплета на тему злочина и казне. Једноставно, Тел зна да живот није покер и колико год имате добре карте, можете изгубити партију када изгубите контролу над емоцијама. Питање је да ли можете поднијети болни пораз и вратити се поново у партију. Судећи, по Полу Шредеру, могуће је!

Оцјена 5

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.