РЕЦЕНЗИЈА “Сви смо ми мртви” (2021): У паклу средње школе
Идеолошка естетика јужнокорејске кинематографије, тренутно једне од најагилнијих и најкреативнијих, у великој мјери се наслања на естетику француског новог таласа или италијанских шпагети вестерна, што у практичном смислу значи трансформацију креативних утицаја Холивуда прилагођених духу и утицајима нове средине уз нови интензитет базичних мотива у крајњем резултату.
Након великог пробоја К-филмографије оскаровским тријумфом филма “Паразит” и комерцијалним блицкригом серије “Игра лигње”, разумљив је успјех серије “Сви смо ми мртви”, која хара листама гледаности на “Нетфликсу” продајући западном тржишту старе теме у новом паковању.
Спојивши нескривене утицаје западњачког хорора на тематику зомбија и тинејџерске мелодраме са јужнокорејским ангажованим филмом режисерски тандем Џеј Ку Ли и Ким Нам Сон уз помоћ сценаристе Чанг Сунг Лија направио је напету, крваву и забавну серију која под маском приче о зомби апокалипси преиспитује бројне теме данашњице, не губећи динамику и напетост базичног жанра. Оно што почиње као тинејџерска драма о љубави, злостављању и отуђењу у свијету подивљалих хормона и строгих правила корејске гимназије, једним угризом лабораторијског заморца зараженог тајанственим вирусом претвара су у апокалипсу у којој поход гладних зомбија пријети глобалном свјетском катастрофом.
Добра намјера школског биолога да сина спаси од школских насилника тако што ће га ојачати вирусом која сузбија страх и подстиче агресивност претвара се, као и увијек када се човјек игра Бога, у катастрофу. Гимназија у граду Хојосан претвара се у поприште најезде живих мртваца, група ђака покушава да се спаси од бивших мртвих другова жељних њиховог живог меса, док се у позадини одвија драма у којој држава покушава ограничити ширење вируса по сваку цијену. Ауторска екипа вјешто гради заплет на неколико паралелних нивоа и кроз односе десетак ликова ствара напет наративни ритам, маестрално варирајући прастари мотив зомби филмова “мала група у масовној опасности” кроз контекст специфичних друштвених околности и филмске естетике Јужне Кореје.
Убрзо се оно што дјелује као класична хорор прича о борби групе тинејџера да преживе зомби апокалипсу претвара у напети трилер катастрофе уз наглашену критику јаловости школских институција, мрачну студију насилне природе човјека и неспособности друштвених система да се изборе са неочекиваним околностима.
Серија “Сви смо ми мртви” не бјежи од естетике хорор жанра, одјељак Далеки исток, па крв и изнутрице прскају на све стране док зомбији черече своје жртве, ђаци након почетне збуњености одговарају бруталношћу у борби уз маштовитост у примјени насиља, док се страдали гомилају из минута у минут, претварајући до јуче уређену школу и мирни град у крваву позорницу која извлачи најбоље и најгоре из преживјелих.
Брзо постаје јасно да серија од 12 епизода има много више да покаже осим насиља, зомбија, меса и крви. Док је школско малтретирање иницијална каписла која доводи до катастрофе, након што систем пада у колапс, брзо на површину избија личнији, људски мотив дјеловања. Било да је то сурови избор да побјегнете и оставите зараженог пријатеља како бисте преживјели или да се суочите са чињеницом да су ваши најближи попут родитеља или љубавника претворени у безумна чудовишта жељна вашег меса и да их једино разбијена лобања може зауставити. И док се клинци боре са лешевима у покрету, постоји и позадински рат између жртава и криваца, само што су и жртве једнако јаке, док свијет одраслих показује неспособност да реагује на вријеме, а на ванредне околности одговара прво закасњелом реакцијом, а потом једнако безумним насиљем и уништењем.
И тамо гдје би Холивуд поставио цензуру или подилазио диктатури политичке коректности, у К-хорору нема милости без обзира на младост главних ликова и рејтинге гледаности, сви карактери показују добре или лоше стране и сви јунаци могу страдати, а цијена опстанка скупо кошта сваког преживјелог у емотивном и физичком смислу.
Сценографија, протетика и рад камере су врхунски, што уз одличну глуму, напет сценарио и режију претвара серију у обавезно штиво за сваког љубитеља К-кинематографије.
Можда је генерално серија могла имати неколико епизода мање, али кад се навикнете на нешто театралнији приступ глуми и схватању хумора, који на моменте успоравају сулуди приповједачки темпо, брзо будете “купљени” овом фантастичном и мрачном причом о животу и смрти у паклу средње школе.
Оцјена: 5
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
