РЕЦЕНЗИЈА “Шринкинг” (2023): Горки укус смијеха VIDEO
Стриминг серивс “Ејпл” полако се профилише као идеално мјесто за креирање серија из поджанра “драмедије”, пошто су након огромног успјеха серијала “Тед Ласо”, креирали још једну франшизу сличног профила под називом “Шринкинг” и која можда за који милиметар маши средиште мете у односу на “Теда”, али и даље прави врхунски резултат, у препознатљиво профилисаном споју комедије и породичне драме.
Чињеница да с “Тедом” дијеле сценаристу Била Лоренса (“Стажисти”, “Сви градоначелникови људи” и сценаристу/глумца Брета Голдштајна - један и једини Рој Кент), објашњава чињеницу да “Шринкинг” кроз своју забавну и духовиту причу о свијету психотерапеута, пласира озбиљну, чак и мрачну причу о породичним односима, дајући горак укус патине свом смијеху, који изазива код публике.
Базирајући поново причу на комичарској звијезди као централном јунаку, а у овом случају то је Џејсон Сигел (“Како сам упознао вашу мајку”, “Пребољети Сару Маршал”...) који овдје глуми средовјечног психијатра Џимија на ивици животног слома.
Прије годину дана он је остао без вољене супруге, која је погинула у аутомобилској несрећи и од тада је практички кататоничан лијечећи бол алкохолом, кокаином и проституткама.
Кћерка тинејџерка Алис (Лукита Максвел), којом се није успио баш превише бавити, углавном га презире, с већином је пријатеља изгубио контакт и једине особе с којима још колико-толико приватно одржава контакт су ексцентрична комшиница Лиз (Криста Милер) која му се брине за кћерку и његов адвокат Брајан (Мајкл Ури), који се брине за имовину.
Иако је и даље цијењен и тражен психијатар, на послу је такође незадовољан, упао је у рутину у којој само једва слуша пацијенте, но једнога дана као да се нагло пробуди и постаје свјестан да га је властити живот оставио за собом, да ће изгубити кћерку и да својим пацијентима не помаже превише. Одлучан да то промијени, прави радикалан помак, почиње да радикално говори истину, да се петља у животе својих пацијента, а једног од њих ратног ветерана Шона (Лук Тени) склоног насиљу практично усваја, иако му ментор и колега Пол (Харисон Форд) јасно каже да је то погубна грешка. Пробуђени искрени Џими покушава поправити односе с кћерком, упушта се у сексуалну везу с колегиницом Габи (Џесика Вилијамс) пријатељицом бивше супруге и ако се на први поглед чини да му креће набоље, ствари нису баш тако идеалне.
Наиме, Бил Лоренс у свом контрадикторном стилу који, уз мање и веће корекције његује током цијеле каријере, мајсторски комбинује урнебесну и на моменте откачену комедију са животним трагедијама и људском рањивошћу, при чему тежину избору теме даје сам позив психијатара као централних ликова, јер људи који наводно лијече наше менталне и емоционалне проблеме, а не могу се изборити ни са својим, идеалан су полигон за преиспитивање. Истина, ефектност комплетног утиска квари већ обавезно играње по “воук” обрасцима (најбољи геј пријатељ, расна подијељеност породице), што у судару с бруталним хумором у неким сценама изазива контраефекат улазећи на територију банализације и усиљености.
С друге стране, оно што изазива позитиван ефекат јесте одлична глумачка подјела, у којој Сигел рутински бриљира с још једном ролом изгубљеног лика доброг срца или Криста Милер плијени по ко зна који пут као откачена комшиница оштрог језика и великог срца, подижући квалитет ликова и заплета. Оно што није очекивано јесте, рецимо, начин на који Харисон Форд са уживањем глуми чангризавог психијатра на крају каријере и живота, након десетине акционо-херојских улога, дословно изазивајући невјерицу и дивљење својим талентом и посвећеношћу у осмој деценији живота.
“Шринкинг” је једна од симпатичнијих, занимљивијих и забавнијих серија на америчком телевизијском тржишту и то у моменту када у оквиру њега бјесни стриминг рат за сваког гледаоца, што је за једну не претјерано трендовску и буџетску скромну причу успјех вриједан поштовања.
Оцјена 4
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
