РЕЦЕНЗИЈА “Специјално одјељење - Лавице”(2022): Тупе канџе рутине VIDEO

У случају његовог посљедњег пројекта “Специјално одјељење - Лавице” ове критике можда имају највише смисла, јер његов улазак у жанровске воде обавјештајног акционог трилера, након неовестерна (“Јелоустон”, “1883”, “1923”...) и крими-трилера(“Краљ Тулсе”, “Градоначелник Кингстауна”) донио му је прве озбиљне проблеме у креативном смислу.

Као шеф ЦИА тајног програма женских оперативца “Лавица”, Џо (Зое Саладана) регрутује жене војнике ради тајних задатка врбовања жена које гравитирају око високовриједних терористичких циљева. Када њена посљедња операција заврши смрћу њеног поузданог оперативца, Џо одлучи да заборави емоције приликом регрутације својих штићеница и концентрише се на дужност. Проблем је што њена нова агентица Круз (Лајсла де Оливеира), чврста и бриљантна жена маринац, која надмашује мушке војнике у физичким изазовима, врло брзо купује наклоност своје шефице док се приближава свом циљу Алији (Стефани Нур), кћерки вође проиранске милиције. Са друге стране Џо све више посрће, како на пословном тако и на приватном плану (супруг и кћерке), тражећи помоћ од своје менторке Кејтлин (Никол Кидмен).

И постоје врло брзо јасно чим сазнате редом родно неутрална имена Шериданових јунакиња, да су лавице његов покушај да из женске визуре исприча своје чврсте, мушке приче. Једноставније речено, у његовом свијету једини начин на који ове жене могу успјети јесте, ако посједују снагу и стоицизам повезане са традиционалном мушкошћу, што је свакако легитиман приступ, ако успијете да своју идеје преточите у занимљив сценарио, вјешту режију и убједљиву глуму,

Нажалост оно што се може рећи о “Лавицама” јесте да изгледају као гомила других антитерористичких трилера крцатих акцијом, којом покушава да поправи оно што њена предвидљива прича и шаблонизирани ликови не могу да изнесу, падајући на свим сегментима, осим на плану глуме. Што за аутора који је репутацију изградио на мајсторском креирању ликова, уз напете жанровске приче карактеристичне спорогоруће атмосфере јесте прилично озбиљан, велик проблем, који он у осам епизода прве сезоне успјешно рјешава само на моменте, док му ауторски углед чува надахнута глума тројке Салдана - Де Оливеира - Кидмен и на моменте пристојна режија.

На страну њихова врхунска глума у карактеризацији женских “хероина са грешком”, то једноставно није довољно да се “Лавице” приближе његовим најбољим радовима, јер њихов таленат и харизма пред камером не могу закрпити све рупе у самој причи, која не размишља превише о својим ликовима нити њиховим мотивима, док широм планете убијају у име америчког рата против тероризма.

Занимљиво је гледати сјајну Круз, жену која се у мушком свијету изборила снагом своји мишића и вјештином убијања или Џо, бриљантног официра, која доноси погубне одлуке у дјелићу секунде, док јој се породица распада по шавовима због њене неодлучности између дужности и осјећања.

Ипак то није довољно да станете на њихову страну и повјерујете да су оне ликови од крви и меса, док функционишу као врхунско оружје у империјалној машинерији, која сије смрт широм планете у име правде и демократије на амерички начин, остављајући горак укус неправде од Сирије до Украјине. Шеридан у “Лавицама” моделира родну равноправност у свом усамљеном западњачком кључу, али све то служи као блистави параван америчкој изузетности, укоријењеној у мушким плановима. Серија можда представља најдинамичнији Шериданов пројекат у каријери, пун високооктанске акције и напетог ритма (посебно у прве двије епизоде у режији Џона Хилкота), али не успијева у кључном циљу да пренесе његов ауторски потпис у женску верзију приче о мушкарцима који раде свој посао по сваку цијену. У замци између изванредних перформанси и на моменте упечатљиве режије Шеридан се превише рутински креће у свом покушају да створи дубоко нијансирани портрет жена у војсци, остајући да парафразирамо наслов серије, превише тупих ауторских канџи.

Оцјена 3

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.