РЕЦЕНЗИЈА “Ријалити”(2023): Стварност није филм VIDEO

Наиме, Винер је радила у америчком ратном ваздухопловству, као службеница са приступом супертајним документима те касније преводилац са паштунског, фарси и дари језика, што се испоставило као врло корисна вјештина за Националну безбједносну агенцију (НСА), гдје је радила као сарадник, чекајући борбени распоред на терену. Иако јој је примарни задатак на послу било праћење активности у Ирану, користила је приступ тајним подацима да дође до документа који потврђује руске хакерске нападе на америчке бирачке спискове уочи предсједничких избора 2016. године, иако не и директни утицај на бирачки процес и Трампову побједу. Љута и разочарана траћењем њених потенцијала и варањем јавности од стране државе тај документ послала је порталу “Интерцепт”, због чега ју је ухапсила агенција ФБИ. Осуђена је на пет година и коначно пуштена због доброг владања 2021. године.

Тина Сатер је причу о Ријалитином хапшењу преточила прво у позоришну представу “То је ова соба”, затим је текст уз помоћ Џејмса Пола Даласа претворила у сценарио за играни филм са Сидни Свини, младом звијездом серије “Еуфорија” у главној улози за стриминг сервис “Макс”.

Цијели текст представе и филма чини транскрипт њеног хапшења који су ФБИ агенти снимили током акције испитивања, што је на крају одредило комплетну форму и атмосферу филма, који дословно представља показну вјежбу филмског минимализма. Од огољене, документаристичке камере преко три локације снимања (двориште испред куће, собе у кући и пар флешбекова на канцеларију) до одсуства било каквог холивудског гламура у самој причи и атмосфери филма.

Визуелну шкртост филма прати једнако огољена музика и минималистички ансамбл сведен на три лика и пар споредних, који бриљирају градећи у неких 80 минута бизарну атмосферу тихе параноје, која у крајњем скору изазива језив ефекат немоћи појединца у судару са државним системом, без обзира на самоувјереност или племенитост његових намјера.

У тако камерно постављеној филмској сцени много тога зависи од глумачке креације, а на сву срећу они овдје редом бриљирају, од Сидни у главној роли до Џоша Хамилтона и Марсанта Дејвиса, као тандем ФБИ агената. Свинијева, без шминке, обучена у бијелу кошуљу и кратке панталоне, савршено тумачи усамљену дјевојку, која у кући држи двије пушке и пиштољ, пса и мачку, кувајући се у фрустрацији личних промашаја, сопственог неискоришћеног потенцијала и прљавих игара политичара највеће демократије на планети. Једнако вјешто јој парира мушки тандем, који у сат времена од симпатичних, скоро па пријатељских наклоњених другара, који брину за њене кућне љубимце, полако прелазе у професионалце који се играју мачке и миша са Ријалити, извлачећи од ње признање, претварајући сваки гест, гримасу и ријеч у мали корак до остварења свог циља. И без обзира на то што збуњена и престрашена Ријалити глуми хладнокрвност, стално понављајући да она није Сноуден или неки од тих “звиждача”, док је агенти смирују, ријечима “да они знају да она није опасни зли шпијун”, али да им само каже зашто је то учинила, брзо постаје јасно да се ова прича за главну јунакињу неће завршити добро.

Иако је ово само филм, захваљујући таленту аутора савршено је дочарана егзистенцијална мучнина обичне дјевојке, која се бавила јогом и теретаном, удомљавала напуштене псе и само жељела да служи “штитећи амерички народ” и како се суочава са суровим бирократским апаратом, који ефикасно штити државу од тог истог народа. И без обзира на то што је ауторка оштрицу свог филма усмјерила на гријехе Трампове администрације, не треба имати илузија да би се боље провела да је исто урадила за вријеме Бајденове администрације. Систем, просто речено, на крају увијек побиједи, колико год појединац био храбар или племенит и без обзира на то да ли је филмска прича о њему рутински блокбастер или занимљива нискобуџетна драма.

Оцјена 4

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.