РЕЦЕНЗИЈА “Ричер” (2021): Мишићи умјесто вјештине

Мањак оригиналних идеја резултирао је са безброј наставка и преднаставака, римејка и рибута, екранизација књига, стрипова и свега што би могло да послужи као извор за стварање потенцијално успјешне франшизе. Наравно, на што дуже стазе, тј. што више емитованих сезона.

Резултати, очекивано, нису спектакуларни, а један од “свјежијих” трендова, познат као “оживљавање успјешних холивудских филмова у форми телевизијских серијала”, довео је стварања прве сезоне серије “Ричер”, базиране на филмовима и књигама о Џеку Ричеру, бившем војном полицајцу и човјеку који лута Америком, привлачећи “невоље као магнет”.

Лик из серијала романа писца Лија Чајлда на великом екрану оживио је Том Круз у два филма “Џек Ричер” и “Џек Ричер: Без повратка”, да би “Амазон”, одлучио да направи телевизијску верзију, модернију од филмске и ближу изворном књижевном материјалу.

Ангажован је сценариста Ник Санторо како би прилагодио прву књигу о авантурама Џека Ричера “Killing Floor” за прву сезону од осам епизода. Искусни Санторо, који је репутацију градио као аутор крими и трилер серијала, прилагодио је материјал за нови медијски формат под надзором самог Чајлда на функцији извршног продуцента, а резултат се најпрецизније може описати појмовима стандардно и рутински.

За разлику од филмских екранизација које су књижевни материјал прилагођавали Крузу, а који и поред добре форме није више у најбољим годинама за акцију и акцент је био на Ричеровим полицијским вјештинама, овдје се материјал базично прилагодио далеко млађем протагонисти. Телевизијски Ричер у тумачењу Алана Ричсона акценат баца на мишиће и појаву, а не на истражитељске вјештине, због чега свако мало у кадру гледамо његове моћне бицепсе и трицепсе, док дедукција и детективски инстинкт остају у другом плану. Очекивано то подиже акционо-адреналински ритам серије на, мора се признати, импресиван ниво, док карактеризација ликова и сама прича возе по мање или више општим жанровским мјестима.

Иако Санторо очекивано вјешто веже заплет о убиству Ричеревог брата Џоа, корумпираним пандурима и јавним службеницима у градићу Маргрејв у Џорџији и масовном фалсиковању новца, сама поставка радње некако остаје у сјенци бруталних обрачуна, прилично крвавих приказа насиља и експресивних наступа самог Ричера који се само у прве двије епизоде пресвлачи пет, шест пута демонстрирајући свој извајани торзо.

Сценарио и режија прилагођени су млађој верзији главног јунака и стриминг публици, одгојеној на екстремнијим графичким приказима насиља, док је вјерно придржавање идејних постулата Чајлдове прозе купило обожаваоце књижевног Џека Ричера, који су били скептични према филмским верзијама, највише због Круза у роли њиховог хероја описаног у књизи као човјека од 196 центиметара.

У покушају да серија буде прихватљива свим слојевима публике десили су се главни пропусти, јер су глумачки доприноси и дубља карактеризација ликова остали у сјенци напетог техно-трилерског ритма, који нон-стоп одржава висок адреналински ниво, плијени крвавим кадровима обрачуна и баца “удице” на крају сваке епизоде.

Просто речено, телевизијски Ричер нема времена да демонстрира полицијске вјештине, јер његови набилдани мишићи и борбене вјештине пристојно раде посао. Сасвим у духу времена у којем се и један детективски класик попут Шерлока Холмса више туче и мање размишља, а камоли пензионисани амерички солдат у потрази за виџилантском правдом.

Оцјена 3

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.