РЕЦЕНЗИЈА “Рептил” (2023): Хладно, топло убиство VIDEO

Одлука режисера и сценаристе Гранта Сингера да помијеша елементе ова два поджанра у свом дебитантском филму “Рептил” (Рептиле) је храбра, али осим храбрости, ова врста жанровске клацкалице тражи више режисерског искуства од снимања видео-спотова за поп звијезде, што је Сингер до сада радио.

Сингеров филм, који је писао са главним глумцем Бенисијом дел Тором и косценаристом Бенџамином Бревером, почиње као трилер о мистериозном и бруталном убиству младе агенткиње за некретнине, да би се постепено претворио у причу о добрим и поквареним полицајцима. Ова премиса је легитимна као идеја за филмски сценарио, ако имате довољно знања да је претворите у функционалан филм, који зна шта хоће да исприча и што је још важније како да то уради, попут рецимо Дејвида Финчера.

Сингер није Финчер, али његов филм почиње упечатљиво. Жртва Самер Елсвик (Матилда Луц) је брутално убијена, све личи на злочин из страсти, главни осумњичени су садашњи момак Вил Греди (Џастин Тимберлејк) и партнер у послу те бивши муж Сем (Карл Глузман), пробисвијет, склон наркотицима, а у истрагу се укључује полицијски ветеран Том Николс (Дел Торо) и његов партнер Ден Клири (Ато Есандо). Врло брзо, прецизније мало пребрзо, докази воде према бившем мужу који гине током хапшења од руке детектива Николса. Све је чисто, осим за Тома, ријетку звијерку у полицији, способног и поштеног пандура који не вјерује у срећна рјешења, већ у чињенице и доказе и док покушава пронаћи мотив за убиство, открива трулеж у полицијским редовима.

Атмосфера је трилерски одговарајуће спора и напета, музика и камера мајсторски допуњују причу, док глумачка екипа на челу са Дел Тором више него убједљиво гради карактере, али у моменту када филм прави поджанровски заокрет, умјесто суспенса добијамо беспотребно компликовање приче о полицијској истрази која затрпава обимношћу првобитну трилерску линију приче. На централни заплет о убиству добијамо неколико сувишних подзаплета, од мелодрамског везаног за Џуди (Алиша Силверстон), супругу детектива Николса, преко лажно осумњиченог Елиса Филипса (Мајкл Пит), неуротичне жртве амбициозног богаташа Гредија, до прљавих послова већине Николсових колега, укључујући и кућне пријатеље, капетана Алена (Ерик Богозијан), који болује од мултипле склерозе и претјерано прагматичног детектива Ерика Валија (Доминик Ломбардози).

“Рептил” је претјерано посвећен малим детаљима у вези са сценаристичким твистовима, визуелним изгледима и глумачким ролама, док његове централне наративне процедуре умјесто да постају строже, постају све замршеније. Како филм постаје дужи, очекивано стил му постаје све празнији, јер филм од 134 минута није видео-спот од пет минута па док Сингер покушава да задржи превише ствари на окупу, највећи дио подзаплета остаје неријешен, а ликови све недосљеднији у својим мотивима. Срећом по њега, тамо гдје он као режисер губи фокус у прекомпликованом сценарију, добар дио његове екипе, попут камермана Мајка Ђиолакиса или глумачког ансамбла беспријекорно ради свој дио посла, вукући филм у креативном погледу.

Потпуно очекивано, Дел Торо доминира и бриљира кастингом, као уморни пандур, који воли полицију, али полиција не воли њега, Тимберлејк већ рутински сјајно игра као љигави богаташ који не бира средства и жртве како би остварио породичне амбиције, некадашња тинејџ звијезда 90-их Алиша Силверстон овдје изненађујуће сигурно глуми жену полицајца претјерано посвећеног свом позиву, док остатак епизодиста попут Богозијана и Ломбардозија, максимално користе добијени простор и вријеме.

“Рептил” је освјежење у мору блокбастерски акционих трилера, које “Нетфликс” штанца као на траци. Штета је што Сингер није више режисерски зауздао сценаристичку причу и искористио вјештине у мајсторској градњи кратких детаља и одличног рада са глумцима, да сними краћи и једноставнији трилер, какав је заслужио одлични детектив Николс и добра идеја поигравања поджанровима криминалистичког трилера умјесто истраге убиства по принципу хладно-топло.

Оцјена 3

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.