РЕЦЕНЗИЈА: “Рат сутрашњице”(2021) - Биће скоро пропаст свијета

Пројекат започет од стране студија “Парамаунт”, неколико је пута пробио рокове, ухватило га је пандемијско закључавање, да би га потом за приказивање откупио стриминг див “Амазон прајм” рачунајући на сигуран добитак код публике. Ипак, испоставило се да рачуница продуцената базирана на формули, “имамо врхунску звијезду тренутка Криса Прата плус буџет од 200 милиона долара”, сама по себи није довољна да се сними хит, а камоли квалитетан филм. Тачније, резултат је спектакуларан промашај у сваком погледу од сценарија преко режије до млаких реакција критике и публике. И то потпуно заслужено. Одавно потрошена прича о инвазији и рату против  чудовишних ванземаљаца проткана елементима научне фанатастике (путовање у будућност) и породичне мелодраме (однос родитеља и дјеце) дословно није донијела ништа ново и узбудљиво. Можда је идеја о спајању естетике из филмова  “Осми путник” и “На ивици будућности” са породичном мелодрамом и понеким комичним моментом уз глумачку топ звијезду у главној роли,  на папиру дјеловало добро, али начин на који је реализована дословно је школски примјер клише приступа филмској умјетности на свим нивоима. Сценарио који краде лијево и десно, без јасне идеје шта је аутор с њим желио да исприча, прати једнако невјешта режија уз превелике осцилације у динамици филма (споро-брзо-споро-брзо), изазивајући хроничну жељу код гледаоца за спасоносним премотавањем, што никако није добар знак за остварење које траје предугих 138 минута.

У сивило просјечности, утопио се и поменути главни глумац Прат, који се иначе у водама научне фантастике (“Чувари галаксије”) и акције ( “Јурски парк”) сасвим солидно сналази, али овдје просто дјелује прилично незаинтресовано, док драмски моменти на релацији отац и кћерка, нажалост више улазе у воде комедије, иако сумњамо да им је то био првобитни циљ. Да буде горе, остатак екипе попут ветерана О'Џеј Симонса, младе Ивоне Страховски  и упечатљивог Евана Хоџа, остављају далеко бољи утисак засјењујући главну ведету, иако су и они ограничени безличношћу сопствених карактера и клишеизираног заплета, па им труд на крају бива узалудан.

И док се гледалац пратећи судбину главних ликова све више запетљава у конфузну мрежу временских путовања на релацији садашњост-будућност и војно-научне борбе против агресивних и брзоширећих ванземаљаца, негдје на половини филма схвата да је потпуно равнодушан, не само на судбину главних јунака, него и цијелог човјечанства под налетом хорди гмизавих ванземаљаца. Просто речено, како да навијате за ликове, које сте гледали десетине пута у далеко бољим филмовима, док немилице троше муницију пуцајући на дигитално креирана чудовишта, уз много галаме и одсјечних војних команди, да би потом у моментима предаха покушавали да поправе нарушене породичне односе уз патетичне дијалоге и монологе, који звуче као да су залутали (и јесу), у погрешан жанр неком монтажерском грешком.

Након два сата филма, хиљаде побијених свемирских монструма, много неувјерљивих суза и грљења на растанцима, скоро истријебљене људске расе у будућности, свијета на ивици апокалипсе у садашњости, добићемо пристојно режирани и одглумљених двадестак минута у акционом финалу, које се, наравно дешава у залеђеној руској пустоши (уз мрвицу кинеске пријетње), чисто да се зна откуда прави непријатељи долазе. Ипак, то је превише касно и недовољно дуго, да спаси овај филм од тоталне пропасти изазване лошим идејама и још лошијом реализацијом.

“Рат сутрашњице” је остварење након чијег гледања, пророчке ријечи уличних свирача из Шијановог ремек-дјела “Ко то тамо пева” , напокон добијају јасан смисао: “Биће скоро пропаст свијета, нек пропане и није нека штета”!

Оцјена 1

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.