РЕЦЕНЗИЈА “Пројекат Адам”(2022): Повратак у бољу прошлост
Стриминг сервис “Нетфликс” своју серију блокбастер продукција са великим глумачким именима (“The Old Guard”, “Project power”, “Outside The Wire”, “Red Notice”), окренутих према породичној публици, наставио је филмом “Пројекат Адам” режисера Шона Левија, познатог по филмовима сличне оријентације попут “Night at The Museum” и “Free Guy”.
Жанровски постављен између научнофантастичне акције и породичне мелодраме-комедије, уз врхунску глумачку екипу, предвођену једном од највећих холивудских звијезда данашњице Рајаном Рејнолдсом и моћним буџетом од 116 милиона долара, филм је на крају креативно успио добацити само до рутинског просјека.
Прије свега, спотакао се на самом старту, на базичној причи, коју је четворочлани сценаристички тим (Џонатан Тропер, Марк Левин, Томас Скот Нолин и Џенифер Флакет) написао као отворену посвету осамдесетим годинама прошлог вијека и радовима режисера попут Стивена Спилберга, Џорџа Лукаса, Роберта Земекиса и Френка Маршала, базирајући је на премиси путовања кроз вријеме и потенцијалне “поправке” будућности.
У овом случају конкретно пратимо храброг и мачоидног пилота Адама Рида (Рејнолдс), који мучен мистериозним нестанком супруге Лауре (Зои Салдана) из 2050. године враћа се у 2022. годину, гдје среће самог себе као 12-годишњака (Волкер Собел). Случајни тандем старијег и млађег Адама заједничким снагама поново путује у 2018. годину, овај пут како би пронашао свог покојног оца физичара Луиса (Марк Руфало), чију технологију његова амбициозна и похлепна сарадница Маја (Кетрин Кинер) жели да искористи како би свијет будућности ставила под диктатуру. И ако вам ово звучи познато, у праву сте, јер је слична премиса искоришћена у десетинама филмова у протеклих пола вијека и овдје не нуди ништа ново и занимљиво у сегменту временских путовања.
Да буде горе, режисер Леви ову излизану акционо-хумористичко-фантастичну премису и држи под контролом, прије свега динамичним ритмом акционих сцена, забавним глумачким наступима и духовитим дијалозима. Жеља сценаристичког тима да заплет оплемени елементима породичне мелодраме на релацији дјеца-родитељи-супруге, његов филм вас увлачи у серију исфорсираних и клишеизираних сцена, које, осим што остављају утисак да сте гледали у далеко бољим филмовима, овдје једноставно речено, дјелују прилично залутало.
Истина, понеки истински дирљив моменат се и дешава, попут барског разговора одраслог Адама са мајком Ели (Џенифер Гарнер) из периода када је имао 12 година, али након неколико сличних потеза на истом трагу, то постаје прилично предвидљиво и манипулаторско подилажење емоцијама одређеним групацијама публике, по препознатљивим обрасцима Спилберговог породичног конзерватизма: разговор-сузе-признање-опроштај, али уз ограду, да то стари мајстор далеко боље ради.
Да Леви сличним материјалом мелодрамско-комичног типа, такође зна далеко боље баратати показао је његов одлични филм “This Is Where I Leave You” из 2014. године, али треба бити искрен и признати да у овој позицији није могао пуно да направи од равнолинијски написаног експлоатацијског материјала на трагу акционе фантастике студија “Амблин” из дана највеће славе.
Можда је “Пројекат Адам” имао амбиције да понови забавни ескапизам једног “Повратака у будућност” за нови миленијум, али је на крају успио само да склизне у рутинерски изведени повратак у бољу прошлост Холивуда, како би обрадовао тврдокорне фанове Рајана Рејнолдса и доконе претплатнике “Нетфликса” који желе одмор уз (пре)лак садржај на свом екрану.
Оцјена 2
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
