РЕЦЕНЗИЈА "Пингвин" (2024): Чудовишта и њихове породице
Требало је стварно имати храбрости и вјере у сопствену умјетничку визију да у моменту озбиљног засићења публике суперхеројским жанром изнесете и спроведете идеју о серији која би била смјештена у свијет једног од најкоришћенијих јунака овог поджанра. Мислимо, наравно, на Бетмена.
Наиме, серија "Пингвин" (Тhe Penguin), настала по идеји сценаристкиње Лорен Лефренк, у продукцији Мата Ривса, режисера филма "Бетмен" уз 2022. године, директно се наслања на причу овог филма који је, истина, добро примљен од публике и критике, али који је уједно био један од врхунаца таласа екранизација стрипова, након чега је почела његова комерцијална и креативна криза, уз неколико часних изузетака.
Због чега, објективно гледано, серија о једном од Бетменових архинепријатеља Освалду Кобаплоту, познатијем као Пингвин, није превише обећавала у старту, али испоставило се да није битно о чему је прича, већ како је она испричана, а у овом случају добили смо једну од најбољих серија у актуелној години. Базично замишљена на застрашујућој филмској изведби Колина Фарела као Пингвина, серија је донијела причу која се наслања на идеју филма, али која, захваљујући подршци канала ХБО, чини све оно што главешине "Ворнера" нису дозволиле Ривсу у њиховом блокбастер филму, а то је у овом случају силазак у само срце Готамове таме.
Након што је Загонетач потопио Готам, а Бетмен се повукао, затичемо Пингвина, деформисаног и унакаженог криминалца, који након пада криминалне породице Фалконе види своју шансу за успон у сами врх подземља како би узео све оно што му је, по сопственом мишљењу, ускраћено због дјетињства у сиромаштву и физичких недостатака.
И нема у његовој жељи, мегаломанског лудила карактеристичног за Бетменове архинепријатеље, ово је интелигентни, стрпљиви и добро испланирани задатак смишљен од стране језивог типа који је кренуо са дна Готамовог талога, гутајући увреде, трпећи казне, скупљајући информације, жртвујући све и сваког, како би спреман дочекао својих пет минута...
Крадући идеје о монополизацији подземља новом дрогом од Алберта (Мајкл Зиген), насљедника криминалне породице Фалконе, увријеђени Оз у моменту праведничког бијеса решета Фалконеа млађег, али како се ништа не баца, он леш користи да изазове рат са ривалском породицом Марони, тражећи бољу позицију унутар криминалне пирамиде. Оно што није испланирао јесте неочекивани повратак Софије Фалконе (Кристин Милиоти), Кармајнове кћерке и Албертове сестре, коју је породица стрпала у лудницу Аркам и која жели освету за брата и сопствено затварање у Аркам, којем је Оз добро помогао својим лажима.
Двоје одбачених удружују снаге, али брзо постаје јасно да је Готам мали за два чудовишта и да се њихов љубав/мржња однос неће добро завршити за једног од њих и управо експлозивна хемија главног глумачког тандема постаје гориво на којем серија попут ракете вози кроз мрачне улице Готама откривајући застрашујућу спиралу злочина, амбиција, мржње и лудила које покреће Освалда и Софију.
Лефранкова мудро избјегава трендовску коректност и подилажење фандому, ово није прича о Бетмену, ово је прича о онима које Бетмен опсесивно покушава уништити, али када преживите улице Готама и одрастање у породици злочинаца, нисте баш лак плијен за одстрањивање.
Сам заплет, након почетне конфузије у потопљеним рушевинама Готама, брзо узима јасну путању од почетка до краја. С једне стране пратимо обрачуне Оза и Софије са онима које они сматрају дужницима, с друге стране полако откривамо узроке који су довели до њиховог статуса чудовишта, спремних на све, укључујући жртвовање савезника, пријатеља, па чак и властитих породица.
И дословно је право уживање гледати како обоје глумаца демонстрира занатско савршенство у карактеризацији ликова. Фарел, сакривен испод гомиле шминке и протетике, генијално гради језиви карактер човјека чији гротескни физички изглед крије још гротескнију душу и нездрави однос са мајком Френсис (сјајна Дидри О'Конел), док Милиоти својим крхким изгледом и крупним очима савршено спроводи трансформацију Софије од невине дјевојчице, одрасле у сјени оца психопате, у крвожедну лудачу спремну на све да преживи у паклу Аркама и Готама.
И треба да заборавимо сва поређења са "Сопраносима" или "Жицом" која се лијепе за ову серију, "Пингвин" није копија било чега, ово је аутентична прича, која визуелну поетику стрипа спаја са драмском атмосфером трагедија попут Едипа или Електре, трилерску напетост са психолошком мелодрамом, како би испричала застрашујућу истину да свако чудовиште, колико год било страшно, има своју породицу. И да, можда своју чудовишност највише дугује управо њима, што га, наравно, не чини ништа мање чудовшним, већ само људскијим... Укратко, ремек-дјело које с лакоћом превазилази жанровске границе!
Оцјена 5
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
