РЕЦЕНЗИЈА “Пчелар”(2024): Мало меда, а превише убода VIDEO

Свеједно је да ли је ријеч о блокбастерима, као нпр. “Брзи и жестоки” и “Мегалодон” или о средњобуџетским акцијашима попут “Операција Фортуна” или овогодишњег “Пчелара”. Његова радничка естетика, која би се могла описати ријечима “поштено одради и добро наплати”, функционише једнако ефектно, иако резултат зависи од квалитета и амбиција филма.

Нажалост његов нови филм “Пчелар”, у којем Стејтам по ко зна који пут глуми опасног типа, који мало прича и доста више дјелује, дијелећи шакама и оружјем правду по властитом моралном кодексу, налази се на територији јефтиног експлоатацијиског акцијаша, чије су амбиције видљиве од самог наслова до заплета и расплета. Наиме, од уводне сцене у којој намргођени тип по имену Адам Клеј (Стејтам) у пчеларској опреми из кошнице брижљиво вади оквире испуњене медом, свакоме би требало да буде јасно да “Пчелар” нема амбиција да буде озбиљан пројекат, већ слиједи естетику Б-филма, нудећи лагану забаву набијену акцијом харизматичног глумца, која у крајњем скору публику поштеђује напора, осим да региструје ко је негативац, а ко добар момак.

У овом случају Стејтам је пензионисани ветеран супертајне организације “Пчелари”, који се у својим пензионерским данима бави узгојем пчела на селу. Проблем настаје када његову мирну комшиницу Елојзу Паркер (Филисија Рашад), која има добротворну фондацију, на брзину опљачка преварантски фонд под вођством љигавих хакера на челу са још љигавијим богаташем Џошом Хачерсоном (Дерек Данфорт), отјеравши је у самоубиство, што разљути нашег пчелара, који примјењује радикалне методе спаљивања сједишта превараната, уз шлагворте као нпр.: “Ја бринем о пчелама”.

Његов осветнички поход открива да су трагови масовне пљачкашке интернет операције дубоко увучени у врх америчког система и јасно је да нашем пчелару не преостаје ништа друго него да уз још једну мудру реплику: “Ја сам пчелар. Ја штитим кошницу”, крене у заштиту своје “кошнице”, побивши једно педесетак лоших момака, док не истјера правду.

Реални проблем гледаоца јесте што сценарио Курта Вимера дјелује једнолично и шупље, да осим што вријеђа интелигенцију публике, не може га поправити ни евидентан труд режисера Дејвида Ајера (“Посљедња патрола”, “Бијес”), нити поменута Стејтамова естетика “радника тешке класе”.

Заплет, који осим што слиједи општа мјеста жанра на релацији злочин-осветник-освета, дјелује као да га је писала вјештачка интелигенција, а не жив сценариста, уз безброј промашених рјешења, понављања и дијалога углавном у вези са пчеларским асоцијацијама или полицијском истрагом. Срећом Стејтам на занимљив начин удара и убија противнике, уз доста импровизације, што Ајер користи да подиже адреналински ниво сценарија са болничких апарата, тјерајући филм до прихватљивих 105 минута трајања.

Филм се могао колико-толико спасити из зоне сувог биоскопског просјека да је уз Стејтама и Данфорта било више расположивих чланова глумачке екипе, али нажалост већина њих, попут ветерана Џеремија Ајронса у роли бившег ЦИА оперативца Воласа Вествилда, Еми Равер Лампман као ФБИ агента Вероне Паркер и Бобија Надерија као агента Мата Вилија, дословно је ту да узме хонорар и да обави појављивање пред камером без било каквог интереса за своју ролу.

Све је то заједно “Пчелара” оставило у конфекцијском океану сличних остварења, која покушавају искористи успјех филмова из серијала “Џон Вик” и да узму свој дио колача на тржишту. Оно што продуценти ових “фаст фуд” акцијаша заборављају или не знају јесте да амбиција, рутинерска режија и присуство Џејсона Стејтама можда могу покрити трошкове и донијети солидну зараду (око 122 милиона долара), али да је за статус акционог класика потребан и добар сценарио, надахнут режисер и расположен ансамбл, који ће публици дати сатисфакцију вриједну цијене биоскопске улазнице или стриминг претплате. У супротном да се послужимо ријечима пчеларског заната, мед у овом врцању није вриједан ни понеког убода пчела.

Оцјена 3

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.