РЕЦЕНЗИЈА “Оби Ван Кеноби” (2022): Стари, досадни ујка Бен VIDEO

Након авантура Мандо ратника, стигла је и “Књига Бобе Фета”, а потом и нови фаворит - шестодијелна серија “Оби Ван Кеноби” и повратак Јуана Мекгегора и Анакина Скајвокера у воде легендарне франшизе, а то је тек почетак лавине, јер стижу и серије “Андор”, “Ашока” и други пројекти у продукцији. Ипак, повратак џедај учитеља Ван Кенобија и његовог штићеника Анакина Скајвокера, као Сит лорда Дарта Вејдера, са причом смјештеном негдје између треће и и четврте епизоде у филмском серијалу, била је у трејлерским најавама ствар која је тјерала воду на уста сваког љубитеља “Ратова звијезда”.

Нажалост, велика очекивања су једно, а њихова успјешна реализација нешто друго. Немајући храбрости да направе радикалнију одступницу од изворног филмског материјала попут храбре ауторске визије Џона Фавроуа у “Мандалоријану”, сценаристичка екипа, са Британцем Џобијем Харолдом на челу, пишући заплет (тачније прераду првобитног сценарија Хосеинија Аминија), превише је играла на општу митологију филмског серијала, што се испоставило да је и добро и лоше за њихову причу.

Полазећи од завршних сезона “Освете Сита”, које Ван Кенобија остављају као сломљеног бјегунца и човјека који је заказао као џедај и ментор свог ученика, сада га налазимо под лажним именом Бен, како се крије у пустињи Татуина, држећи наводно на оку Анакиновог сина Лука, али у ствари неспособног да се врати свом звању, након болног пораза својих увјерења и вјештина и осјећаја кривице због смрти свог ученика. Мекгрегор без већих проблема износи моралну располућеност свог лика, који не види ни своју сврху нити наду за палу Републику, али када радња добија на замаху, прогоном инквизитора који траже преживјеле џедај бјегунце и отмицом мале принцезе Леје, током чије истраге Ван Кеноби открива да је Анакин преживио, серија почиње губити замах и циљ. Тачније речено, није толико проблем у самој причи, колико у њеној исфосираности да траје шест, иако је објективно могла бити испричана у три епизоде, и да нико не осјети жал за вишком материјала.

Тачније речено, иако режисерка Дебора Чоу даје све од себе да одржи темпо и води причу од неког разумног и логичког увода преко развоја до финала, њена серија дословно тече у ритму топло/хладно. Наравно, топло је када се напокон појаве Дарт Вејдер и Кеноби заједно у кадру, док је хладно када ниједан од њих није у кадру, пошто ниједан од споредних ликова није ни близу убједљиве карактеризације главног тандема, али, нажалост, ни близу неког реалног смисла у унутрашњој логици самог серијала. Без обзира на то што се сценаристи и режисерка максимално труде да ликовима инквизиторке Реве или мале принцезе Леје дају драмски и епски патос, њихови карактери се бесмислено врте у општим мјестима попут константних потјера и обрачуна, који су сами себи сврха и који не постижу ништа друго, осим да будемо прилично равнодушни према њиховим судбинама, док чекамо, знате већ кога, да се појаве на екрану.

И управо зато најбоље функционишу 3. и 4. епизода  у којима Ван Кеноби и Вејдер имају највише простора, док већина осталих ликова не успијева да, у свијет који серија покушава да дочара, донесе ништа осим просјечне рутине у својим наступима уз споро и незаинтересовано приповиједање.

Серијал “Оби Ван Кеноби” у генералном смислу функционише попут свог главног јунака у оригиналном серијалу. Стари добри ујка Бен, полузаборављени члан породице, који се углавном крије у сјенци, појави се у пар узбудљивих момената на породичним окупљањима Скајвокерових, али када поново оде, брзо га заборавите, јер његов штићеник и ученик Анакин и даље доминира породичним скуповима. Што, руку на срце и није тешко када имате легендарну црну кацигу на глави са чудним гласом испод ње.

Оцјена: 3

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.