РЕЦЕНЗИЈА “Нинџа корњаче: Хаос” (2023): Повратак у канализацију VIDEO

Комичар Сет Роген, који се већ доказао као врстан сценариста и продуцент (“Дјечаци”, “Добри момци”...), подухватио се из помоћ колега Евана Голдберга, Дена Хернадеза, Бенџија Смита и режисера Џефа Роа оживљавања  вољене франшизе анимираним филмом “Нинџа корњаче: Хаос”,  како би је представио новој публици на посебан и другачији начин, а крајњи резултат је спектакуларно изненађење и један од најбољих цртаћа године.

Тактика, коју је ауторски тим изабрао била је, да се не лажемо, једина логична опција, а то је повратак у канализацију, тачније на сами почетак приче у којој мутирани пацов Сплинтер (глас  легендарног Џекија Чена) усваја четворку мутираних корњача у канализацији Њујорка, гдје их у страху од злобе и похлепе људског рода, претвара у мајсторе нинџуцуа и непоколебљиве борце против зла.

То се, наравно, испоставило као лакши дио посла, јер је почетну идеју требало претворити у праксу и реализовати филм достојан угледа своје омиљене франшизе. Срећом, испоставило се да је ауторски дио екипе дорастао задатку у сваком смислу од једноставног и духовитог сценарија преко мајсторски одрађене анимације и синхронизације до узбудљиве режије, којом се седми дугометражни и други анимирани филм претворио у прави драгуљ овогодишње продукције.

Вративши се базичним подешавањима приче из угла истинских обожавалаца, који добро знају да машта може све, па и прихватити сагу о мутираним корњачама из канализације који се боре против зла у Њујорку, ако се поштује њихова интелигенција и увјерљиво креира универзум у којем се прича одвија, сценаристи су бацили акцент на проблем који мучи 90 одсто публике серијала, а то је неприхватање.

Тако да смо добили филм о одрастању аутсајдерских тинејџера који су у овом случају хуманоидне мутантске корњаче, али су једнако жељни прихваћања околине као и сви други неприлагођени клинци широм планете, при чему су Роген и екипа свјесни да је ово 2023, а не 1987. година и да су одређена прилагођавања новом добу неизбјежна. И она су присутна, од екстремнијег приказа насиља преко прљавијег хумора до бржег хиперактивног ритма у којем пулсира “Тик­ ток” генерација публике. Међутим, златно срце које је у основи приче о борби добра и зла, кроз глорификовање снаге пријатељства и породице и даље куца без обзира на прљавштину канализације и времена у којима се налази.

Једнако убједљиво функционише и фантастична анимација, која варира између ЦГИ анимације и стрипа, уз јасан уплив 2Д анимације, манга и анима естетике у раду аниматора, коју је удахнула дозу топлине, која је недостајала класичној ЦГИ анимацији у Брукхајмеровим играним филмовима.

Филм шармира својим старинским стилом у новом паковању, док мајсторска погођена музика Трента Резнора маестрално појачава утисак сваког кадра и сцене у којој се чује, једнако као што врхунска синхронизација одлично гради карактере анимираних јунака путем гласа.

Ипак, да се то не би претворило у слијепо глорификовање предмета обожавања, ту је сјајни режисер и косценариста Џеф Роу, аутор једног од најбољих анимираних филмова миленијума “Мичелови против машина”, који овдје бриљира у свом дијелу посла темпирајући режију као брилијантно подмазан механизам,  који смањује и подиже адреналин по потреби, водећи публику на урнебесно путовање низ мултижанровски тобоган изграђен од авантуре, фантастике, акције и мелодраме.

Четворка Донатело, Микеланђело, Рафаело и Леонардо, уз малу помоћ пријатеља,  вратила се тамо гдје и треба да буде,  у свијет  у којем њихова минималистичка прича и упечатљива визуелна рјешења функционишу без грешке, док је све остало на чаробној моћи маште. Наравно, ако је имате.

Оцјена 5

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.