РЕЦЕНЗИЈА “Мрачни вјетрови” (2022) : Добар Индијанац је... упорни детектив

Пројекат иза којег су као продуценти стали сценариста Грем Роланд и култни глумац Зах Мекларон (“Фарго 2”, “Западни свијет”,) годинама се налазио у продукцијском лимбу, јер њих двојица нису дозвољавала одступање од изворног Хилермановог материјала. Ипак, када су у пројекат као извршни продуценти ушли Роберт Редфорд и Џорџ РР Мартин то је било довољно да канал АМЦ, да да зелено свјетло за снимање, а показало се да је ауторска упорност Роланда имала апсолутно покриће у финалном производу. Пратећи причу о два детектива индијанске полиције, Џоу Липхорну (Мекларон) и Џимију Чију (Кјова Гордон), који штитећи закон у резервату племена Наваја током 70-их година прошлог вијека, добили смо интелигентну, напету и визуелно прекрасну серију од шест епизода.

Ауторски тим све вријеме перфектно балансира елементима тврдокуваног кримића, психолошког трилера и ревизионистичког вестерна, спајајући их у крајњем збиру у више него функционалну цјелину.

Потпуно индијанска глумачка екипа и сценариста, који зна шта треба радити са предлошком, дали су потпуну аутентичност затвореној заједници Навахо резервата, разапетој између митске прошлости и отвореног расизма бијеле Америке 70-их. Са друге стране, серија комбинује детективску истрагу два језива убиства у резервату Навахо са психолошком драмом, чији развој представља болно враћање на трауме из прошлости главних актера. Универзум серије нуди нам низ сломљених ликова који траже спас од болних рана из прошлости, док се боре са чудним догађајима који укључују мистериозну пљачку возила за доставу новца, корумпиране ФБИ агенте, насилне индијанске активисте, мистериозне смрти са печатом домородачке црне магије и прљавих игара рударских компанија. У основи, “Мрачни вјетрови” су свјесни свог окружења, али не робују идентитету модерне “Воке” културе. Њихови ликови, било индијански или бијели нису стереотипни карактери, већ људи од крви и меса са слабостима али и врлинама који праве грешке, али неки од њих их исправљају а неки тону у смртоносну спиралу погрешних одлука. Оно што дјелује као прича о локалној полицији која рјешава мистерију двоструког убиства/пљачке, брзо се претвара у много комплекснију слику у судару двије културе, кроз призму личног али и друштвеног, при чему треба нагласити да Роланд не заборавља крими-темеље своје приче, не губећи никад линију злочин-истрага-расплет, под осталим дијеловима своје сценаристичке слагалице.

Резултат таквог приступа јесте да се епизоде нижу у савршеном темпу, уз врхунску монтажу и камеру, максимално ће користити сурове пејзаже пространства резервата Наваха, која служе као прекрасна позадина за развој приче. Дине језик се интензивно говори у епизодама, а ненаметљиво смо упознати са бројним елементима Навахо традиције, дискретно укљученим кроз базичну причу, без смарања јефтиним активизмом и идеолошким порукама.

Роландово тврдоглаво инсистирање да индијанске ликове глуме индијански глумци, овдје је добило адекватну потврду, јер ансамбл у цјелини бриљиран. Ветеран Зах Мекларон ужива у улози поручника Липхорна и причи која се углавном врти око њега, али не гуши допринос остатка екипе дајући им довољно простора за драматичне представе, које надопуњују његов лик и саму атмосферу серије, прије свега кроз наступе Џесике Матен као полицајке Бернадете и Диане Алисон као Еме Липхорн.

Укратко, упорност, посвећеност и разумијевање изворног материјала комплетне екипе, претвориле су “Мрачне вјетрове” у једну од најбољих серија године и аутентично ремек-дјело златне ере телевизије.

Можда она није добила адекватан медијски третман који заслужује квалитетом, али чињеница да је серија одмах након премијере обновљена за другу сезону од шест епизода, јасно говори да су и публика и критика, препознала њену вриједност у ери, током које серије долазе брзо и нестају још брже, што никако није занемарива чињеница.

Оцјена 5

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.