РЕЦЕНЗИЈА “Мандалоријан 3” (2023): Залутали у бескрајном свемиру VIDEO

Бранислав Предојевић
РЕЦЕНЗИЈА “Мандалоријан 3” (2023): Залутали у бескрајном свемиру VIDEO

Једноставна, али крајње функционална формула, сценариста Џона Фавроуа и Дејва Филонија, с којом је оживљен изворни одметнички дух серијала “Ратови звијезда” у првој сезони серије “Мандалоријан” функционисала је савршено.

У другој је уплитање корпоративног менаџмента “Дизнија” почело да ствара ситне проблеме у окретању њеног креативног механизма, док су у трећој сезони ти проблеми довели до крајње озбиљног пада и неколико тешких застоја у погледу одржавања квалитета серије.

Наиме, од момента када је “Мандалоријан” (уз филмове “Одметник један” и “Соло”) спасио креативну и комерцијалну част комплетне франшизе након преузимања “Лукасфилма” од стране “Дизнија”, десило се неколико фактора који су полако, али сигурно, нагризали потенцијал серијала и одвели га у рутинерско стање просјечности.  Прво је огроман успјех прве сезоне поново пробудио похлепу “Дизнија”, који је немилосрдно почео стварати спин-оф серијале сумњивог квалитета (“Књига Бобе Фета”, “Кеноби”), како би максимално искористио успјех, потом је извршен притисак на ауторски тим да причу “Мандалоријана” по сваку цијену уклопи у остатак бројних наративних линија универзума “Ратова звијезда” (од анимираних серија преко филмова до књига), ради ширења маркетиншких потенцијала, да би неочекивани креативни тријумф игране серије “Андор” и анимиране мини серије “Приче о Џедајима”, подигао сам ниво квалитета унутар франшизе на тешко достижан ниво.

Све је то ставило ауторе “Мандалоријана” пред крајње незахвалан задатак уз врло висока очекивања, како саме компаније, тако и публике која су као Дамоклов мач висили над сценаристима, који су требали наставити већ прилично заокружену причу о мандо ратнику Дин Дјарину и његовом симпатичном штићенику по имену Грогу, а да при томе испуне сва поменута очекивања. Испоставило се да је то практично немогућа мисија, које је сам Фавроу био свјестан, јер иначе не би стављао у уста једног од споредних јунака у првој епизоди нове сезоне,  који се обраћа Мандо ратнику ријечима: “Мислио сам да си завршио своју мисију, али још јуриш около с истим малим створењем”, да би му Дјарин одговорио: “Компликовано је”! И то јесте ријеч која најбоље објашњава у чему је кључни проблем треће сезоне. Оно што је посједовало једноставну шпагети естетику, базирану на минималистичкој причи и упечатљивим визуелним рјешењима постало је компликовано, преко сваке мјере.

“Мандалоријан” у новој сезони пати од превише подзаплета и ликова, а да буде горе, базична прича се почела вртјети у некој врсти “безизлазне петље”, унутар које Дјарин и Грогу иду од планете до планете, мање или више понављајући исте авантуре, уз неубједљиве нове ликове или беспотребно оживљавање старих. И без обзира, што Педро Паскал гласом и маском плијени своје кадрове, и што Грогу и даље шармира ширу публику и што иконична појава неких старих ликова подиже адреналин код тврдокорног фандома, нова сезона “Мандалоријана” је, најблаже речено, просјечна!

Ухваћен у замку корпоративне индустрије коју интересује само профит, а не квалитет приче Дјарин, иконична фигура усамљеног маскираног ратника (гле чуда, изненада окруженог стотинама сличних ратника, пажљиво дизајнираних за сваку културу широм планете земље), који је преживио уништење матичне планете, смрт породице, безбројне авантуре и смртоносне замке непријатеља широм галаксије, дословно се нашао залутао у лавиринту исфорсираних рјешења, која покушавају да оно што је оживјело на екрану на безусловној вјери у моћ маште, претворе у добро испланирани маркетиншки поход на џепове публике. Оно што шефови “Дизнија”, као и владари сваке империје у историји нису схватили, јесте суштински разлог сопственог пораза. Он никад не долази, само због снаге и моћи противника, већ и због сопствених слабости. Остаје нада да ће “Ашока” спасити ствар док чекамо другу сезону “Андора”, без превеликих очекивања, наравно...

Оцјена 3

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана