РЕЦЕНЗИЈА “Малигнат” (2021): Злоћудно до посљедњег вриска
Аустралијски режисер и сценариста кинеског поријекла Џејмс Ван почео је каријеру сад већ култним слешер хорором “Saw!” (који је постао поджанр за себе са гомилом наставака), наставио да гради рејтинг језивим натприродним хорор серијалима “Dead Silence” и “Cowuring”, као режисер и продуцент, да би улазак у А-лигу Холивуда купио режијом блокбастер хитова “Fast & Furios 7” и “Aquaman”, који су му донијели статус режисерске звијезде и огромне хонораре.
Ипак, како паре нису све у животу, талентовани Аустралијанац одлучио је да, када је већ богат и славан, да сними нешто за своју душу. Наравно, то је погађате хорор и то не било какав, већ право мало ремек-дјело и један од најбољих филмова жанра страве и ужаса у посљедњих десет година, назван “Малигнат” или по нашем “Злоћудно”.
Ван је потписан као креатор идеје, продуцент и режисер, док је сценаристички дио посла обавила Акела Купер, али не треба имати било какве дилеме, ово је Ванов филм од прве капљице крви до посљедњег вриска и то је се јасно види у сваком кадру овог откаченог, бизарног, забавног и урнебесног хорор драгуља.
“Малигнат” јесте прављен као нека врста директног омажа режисерима попут Марија Баве, Дарија Арђента, Дејвида Кронеберга и Брајана де Палме или класичним жанровима попут италијанских ђјало трилера и америчких слешера седамдесетих, али Вон овдје не пада у замку артхауса, постмодернизма или свих тих мудросеријских класификација измишљених за надобудну друштвено ангажовану критику и фестивалске жирије, већ прави хорор као хорор, расну жанровску биоскопску причу изграђену на страви и ужасу, напетој атмосфери и откаченим ликовима, суманутим заокретима, хектолитрима крви и одсјечених дијелова тијела.
И не занима га што његов филм врви жанровским клишеима, већ их напротив храбро тјера даље до границе екстрема, претварајући их у извор урнебесне забаве за свако правог љубитеља жанра.
Можда је његова глумачка екипа састављена од слабо познатих глумаца или вјечних епизодиста, али они овдје и не служе да пошаљу оскаровску поруку о феминизму, расним проблемима, мајчинству или којој год испразној тренди теми јуришника “cancel” културе, већ да се боре или да страдају у борби са злом, уз обиље шокова и крви на великом екрану.
Вон је свој филм намјерно дизајнирао као свјесно профилисан спој ниске и високе квалитете. Лош укус као да израња из сваке клише сцене и отрцаних дијалога у контрасту са естетски привлачним сликама и мајсторском употребом камере, звука и свјетла, који подсјећају да је ипак ријеч о филму са буџетом од 40 милиона долара, док његов аутор у самоубилачком маниру Вин Дизела и његових набуџених аута, вози кроз поджанрове хорора (медицински, тјелесни, психолошки, натприродни, слашер, итд.) са гасом нон-стоп притиснутим до даске, не марећи шта ће рећи публика и критика.
Можда је прича о трудној јунакињи Медисон, којој мистериозна приказа искасапи насилног мужа, а потом почиње убијате све око ње, водећи Медисон на танку границу разума и лудила, позната из стотину хорора, али суманути начин на који је Вaн прича, сигурно нисте гледали много пута. Растављајући жанр на саставне дијелове, које немилосрдно баца у мрачну каљугу крви, лудила и бизарних твистова, он га истовремено пародира и глорификује, водећи свој филм из жанровског блата у саме врхунце биоскопске понуде страве и ужаса. Заборавите, јалове покушаје ангажованих хорора снимљених за публику која не воли хороре, попут овогодишњег хваљеног промашаја “Candyman”, ово је прави хорор за све искрене љубитеља жанра. “Злоћудно” је Ванова љубавна пјесма његовом омиљеном жанру, искрена, крвава, неумјерена, бизарна, језива, страшна и гадна, баш какав хорор филм треба да буде, да би носио ову одредницу. Укратко, један од филмова године
Оцјена 5
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
