РЕЦЕНЗИЈА “Краљ Талсе”: Наша ствар у прерији

Његов први ангажман на телевизији, серија “Краљ Талсе”, иза које као аутори стоје Тејлор Шеридан (“Сикарио”, “Јелоустон”, “1883”, “1923”) и Теренс Винтер (“Царство порока”, “Сопраноси”, “Вук са Вол стрита”), представља 75-годишњег Слаја као главну звијезду једне од забавнијих серија у протеклој години. Наводно је хиперпродуктивни Шеридан требало за седам дана да идеју претвори у пилот, разради прву сезону с Теренсом Винтером и ангажује Сталонеа, од чега је ово треће апсолутно било кључно, што се јасно види након неколико првих кадрова. Ово је серија писана за Сталонеа и ова серија у суштини и јесте Сталоне, јер он током прве сезоне великодушно расипа своје искуство, шарм и харизму у свакој сцени у којој се појави глумећи мафијашког ветерана Двајта Манфредија.

Двајт познат и под “породичним” надимком Генерал,  након 25 година затвора излази на слободу, а умјесто награде за вјерност и ћутање од своје мафијашке породице Инверници, добија карту у једном правцу за Талсу, главни град у недођији западне прерије познате и као држава Оклахома. Реликт прошлог времена није пожељан код младих амбициозних насљедника породице, а превише је непријатна успомена за пропусте старијих па је послат у Талсу, да буде заборављен, евентуално смакнут далеко од куће, али он има друге планове и неће стати док не их оствари.

Играјући на жанровску комбинацију комедије и кримића, аутори су створили непретенциозну и забавну причу, која солидно барата у оба своја жанровска пола, користећи Сталонеа као ефикасну повезницу. Бриљирајући у роли мафијаша старог кова, која држи до појмова попут породице, части и омерте, али је свјестан да се вријеме промијенило, Сталоне брзо показује да се испод Двајтове маске припростог џентлмена старог кова у скупим одијелима крије опасан и интелигентан криминалац који ради оно што најбоље зна, а то је експлоатација насиља и брза зарада на туђи рачун.

Његово 25-годишње одсуство из спољног свијета идеалан је полигон за духовит хумор у првим епизодама серије, прије свега кроз контрадикторни судар човјека старог кова и новог технолошког свијета, али брзо у први план избија мафијашки дио приче, у којем  у најбољој традицији “Сопраноса” брутални хумор постаје идеална противтежа за шокантне изљеве бруталног насиља у којима нема много мјеста за смијех.

И можда Двајт вјешто шармира даме и своје будуће сараднике, али он је човјек који је давно изгубио илузије да може бити нешто друго, осим криминалца и предатора који стално тражи нови плијен, а тамо гдје предатори лове крв се брзо просипа, привлачећи друге грабљивице.

Иако Сталоне држи централно мјесто пред камером, око њега је окупљена искусна екипа телевизијских ветерана (Макс Касела, Доменик Ломбардоци, Андреа Севиџ) и талентованих нових снага (Џеј Вил, Мартин Стар, Гарет Хедлунд) који му ненаметљиво дају подршку, док он попут правог генерала предводи своје снаге на бојном пољу,  градећи полако, али сигурно сопствено мафијашко царство у прерији, чврсто ријешен да наплати своје године проведене у затвору и пропуштене животне шансе.

Истина, у неким моментима постаје јасно да је сценарио и генерално развој приче платио данак брзини писања, одлазећи у одређеним моментима у креативни ћорсокак и наративне нелогичности. Но, Шеридан и Винтер, добро знају да, док имају одлично написане ликове и упечатљиве глумце да их оживе на екрану, сваки пропуст у причи се може изнијети, прије свега на шарм и мишиће виталног и расположеног Сталонеа, а потом и остатака сјајно сложене ауторске екипе.

Оцјена 4

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.