РЕЦЕНЗИЈА “Књига o Боби Фету” (2022): Зао, лош и добар

Бранислав Предојевић
РЕЦЕНЗИЈА “Књига o Боби Фету” (2022): Зао, лош и добар

Муњевито реаговање “Дизнија” и “Лукасфилма” на експлозију популарности серије “Мандалоријан” из франшизе “Ратова звијезда” резултирало је експресном продукцијом спин-офа “Књига о Боби Фету” о злогласном ловцу на главе Боби Фету.

Он је један од негативаца из матичне филмске трилогије Џорџа Лукаса, који се неочекивано појавио у другој сезони “Мандалоријана” као савезник на страни Мандо ратника, иако је у филму “Повратак Џедаја: Епизода 6”, завршио у стомаку пустињског чудовишта Сарлака.

Брза реакција, с једне стране била је очекивана након сјајног реаговања обожавалаца на оживљавање Бобе, док је са друге стране мини-серија од седам епизода послужила као идеалан материјал за повезивање бројних рукаваца свијета “Ратова звијезда” у цјелину за нове генерације гледалаца и попуњавање емитерске празнине.

Као посљедице брзине стигле су и прве слабости, откако је Џон Фавро преузео мјесто првог креативца, које нису епохалног карактера, али кваре позитиван утисак  и откривају мане стриминг ере, на пољу сценаристичке недорађености и површности на режисерском плану, настале због притиска јурњаве за роковима и публиком усљед агресивне борбе са стриминг конкуренцијом.

Фавро јесте мудро искористио популарност Бобиног лика и потенцијал његове скоро па митске појаве да мудро направи идејну трансформацију његовог лика од злог негативца према лошем типу, па чак и позитивцем на страни добра, али прича и њен развој на моменте “багују” због недоречености или траљаво постављених карактера.

Наслањајући се на вестерн поетику, идеалну за прашњаво пустињско окружење Татуина, талентовани Фавроу је свог јунака полумртвог извукао из стомака пустињске планете, да би га смјестио у трибално, индијанско окружење племена Тускана, гдје клон-син Ђанга Фета, као дијете одгојен у суровом плаћеничком окружењу, постепено открива своју људску страну. Боба је након ритуалног прочишћења у пустињи спреман да заснује породицу, истина као паријарх криминалног ганга у тврђави Џабе Хата, али док кроз серију флешбекова сазнајемо његову историју након бјекства из утробе Сарлака, у реалном времену он се уз помоћ плаћенице Фенек Шанд супротставља инвазији криминалног Пајк синдиката на Татуин.

У овај сукоб лоших и злих момака у суровој дивљини пустиње постепено се уплићу Мандалоријанц Ђин Дјарин, његов штићеник Грогу, плаћени револвераш Чад Бант, пустињски шериф Коб Ван, џедаји Лук Скајвокер и Ашока Тано и бројни други ликови из митологије овог свијета. Огроман број карактера и подзаплета, било би тешко увезати у смислену причу и да је продукција припремана спорије него што јесте, али у овом случају цех брзине плаћен је кроз нелогичности у заплету и вишак ликова упетљаних у њих.

Можда се играње на карту носталгије и повратка старих ликова исплатило појачаним сентиментом публике, али уз масовно и често беспотребно увођење неубједљивих нових карактера, само је покварило сјајну ефектност огољене приче “Мандалоријана”. Поједини сценаристички поропусти, евентуално би се могли испеглати прецизнијом режијом, али пошто је шеф режисерске екипе био Роберто Родригез, познат по полугерилском приступу режирања, пропусти у писању су чак наглашени траљавом режијом, што је кварило ритам и функционалност идеје о преласку Бобе Фета из друштва зликоваца на страну добрих момака. То се најбоље види на пар епизода које није режирао Родригез, које дјелују боље него оне под његовом директном режијом.

Оно што држи забавну и занимљиву причу о повратку Бобе Фета јесте глумачка екипа која је на самом врху по квалитету. Темура Морисон и Минг на Вен, као ударни тандем Боба-Фенек, шармом и упечатљивошћу држе магију “Ратова звијезда” у животу, уз ништа мање упечатљиву асистенцију Педра Паскала као Мандо ратника или Кори Бартона као смртоносног Чада Банта, свемирског револвераша и Бобиног ментора из младих дана.

Спектакуларни обрачун у завршној епизоди јесте радост за очи сваког љубитеља прича из далеке галаксије, како визуелном спектакуларношћу, тако и расплетом приче те хватањем прикључака за митологију универзума, али он уједно и открива и све добре и лоше стране серије. Срећом ових првих је далеко више, тако да могу замаскирати ове друге, омогућивши уживање у гледању, макар док чекамо прву сезону серијала “Оби Ван Кеноби” или трећу сезону “Мандалоријана”. Укратко, сила на Татоину можда понекад закаже, али као што знамо из историје, када се врати она потресе све ћошкове галаксије.

ОЦЈЕНА 4

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана