РЕЦЕНЗИЈА “Јужни ветар: Убрзање” (2021): Акција гасира, прича шкрипи
Главни проблем филмских наставака је чињеница да су… наставци. Шалу на страну, то је суштина њиховог (не)разумијевања, јер наставак увијек тражи више у односу на оригинал, и од аутора, и од публике, што захтијева равнотежу свих сегмента продукције, коју није лако испоштовати.
Након што је “Јужни ветар” у режији Милоша Аврамовића, да цитирамо ријечи његовог продуцента и главног глумца Милоша Биковића, “од филма од којег се није очекивало ништа”, постао феномен регионалне кинематографије, праћен серијом, пред његов други дио стављен је терет очекивања, чега су његови аутори, судећи по поднаслову “Убрзање”, били свјесни. Добра вијест је да је већи дио филма надмашио очекивања, али лоша је да је други дио почео губити брзину, и то у дијеловима опасним за самосталну биоскопску вожњу.
Поетика сценаристе Петра Михајловића и режисера Милоша Аврамовића имала је коријене у жанру акционог трилера, на трагу стилизоване естетике акционих трилера из продукције Лика Бесона (“Транспортер”, “Taken”) и њихових узора од америчког “buddy cop” филма (“Lethal Weapon”, “Die Hard”) до осветничког филма 70-их (“Death Wish”, “Dirty Harry”), који су жанровске обрасце Б-филма трансформисали у скупљу А-продукцију. То се није крило, нити је било потребе за тим, јер је ауторски тандем одлично одрадио посао уводећи акциони крими-трилер у модерне токове српског филма, на достојан и узбудљив начин. Управо је одлука да се прича прошири серијом довела је до првих ограничења у ауторској поставци “Убрзања”, јер је од публике захтијевала одређено предзнање, прије свега у погледу сценарија и ликова, што се у пракси претворило у благу конфузију око уводног заплета и појаве одређених карактера којих није било у првом филму, а овдје су искочили у први план, кварећи динамику наставка и увјерљивост приче.
Јасно је да се “Убрзање” обраћа вјерној фановској бази, коју не занима превише зашто је Марашев брат Ненад (Лука Грбић) одједном добио већу ролу и зашто је Мики Манојловић замијенио Драгана Бјелогрлића у улози Цара, јер су они већ апсолвирали серију и да њих занима Мараш и његов вјерни друг Баћо.
Но, чим се фокус приче пребаци на водећи тандем, који креће у Бугарску у потрагу за киднапованим Ненадом, филм добија “убрзање” из наслова, кроз жестоку акцију у дивљим гудурама Балкана. И ту већ “Јужни ветар 2” долази на своје, јер је далеко већи буџет, па и раскошнија продукција, видљива у сваком сегменту филма, од употребе камере, преко фотографије и сценографије, до звука и музике, који представљају напредак у сваком погледу. Акционе сцене прште од метака, експлозија и вртоглавих резова камере у сценама потјере и обрачуна, без проблема заобилазећи понеку недосљедност у причи или повременог враћања филма на подзаплет у Београду изграђен око Црвеног, Цара и Марашове супруге Софије.
Биковић и Радоњић уходано и сигурно износе своје роле, док им маестрално парира бугарски дио глумачке поставке, посебно сјајни тандем у трагичним ролама оца и сина, криминалаца Кирила и Ангела (Захари Бахаров и Мак Маринов). Са друге стране, код куће, потпуно очекивано глумачки шоу краде Александар Берчек, као удбаш Црвени, окрутни мозак прљавих послова државе, иако је сценаристичка поставка Цара и Софије таква да немају превише простора да се размашу увјерљивијим доприносом.
Да Аврамовић и његова десна рука Михајловић боље владају жанровским обрасцима акционог кримића него породичне драме, видљиво је у другом дијелу филма, који вози са гасом до даске, не дозвољавајући вртоглавим адреналинским темпом предах гледаоцу до финала, које додатно баца тензију неочекиваним твистом и бацањем џиновског “клифхенгера”, који ће расплет и објашњење добити у другој сезони серије и претпостављамо у трећем дијелу филма. Успут, Аврамовић убацује дискретне омаже и посвете, како страним узорима, попут “Snatchа” или великанима домаћег филма попут Жике Павловића и Жике Митровића, што је постао легитиман жанровски потпис/украс ове врсте филмова.
Постављање франшизе на дуже стазе захтијева губитке увјерљивости и смисла у неким дијеловима, што се мора надокнадити другим обрасцима филмског језика. Судећи по реакцијама и гледаности, публику такви ситни техничко-занатски детаљи не брину превише, већ се, рјечником генерације “Јужног ветра” речено, гасирају до даске.
Оцјена 4
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
