РЕЦЕНЗИЈА “Дјевојка за све” (2023): Забавно је бити лош

У свјетлу те чињенице, забавно је погледати холивудски филм који не мари превише за поменуте упеглане постулате непровокативног хумора, већ се раскалашно забавља на њихов рачун, попут комедије режисера Џина Стапницког “Дјевојка за све”, која врца од правог поквареног и лошег хумора, које забада отровне стрелице на рачун “новог пуританизма” и класних разлика либералног капитализма, поносно тражећи предикат Р. Треба узети у обзир да је “Дјевојка за све”, на својој страни имала два олакшавајућа фактора, искусног режисера хумористичког жанра (“Лоша учитељица”, “Добри момци” и култна серија “Офис”) и велику холивудску звијезду Џенифер Лоренс, која се по сваку цијену жељела опробати у жанровски чистој комедији бјежећи од статуса акционе хероине.

Спој искуства, испуњене амбиције и звјездане славе великог имена, обезбиједио је филму прилику да преживи удар душебрижничке цензуре и да оправда свој буџет од 40 милиона долара (која је своју глумачку жељу уредно наплатила 20 милиона долара) уз солидну зараду од 90 милиона долара. Оно што је важније јесте то да је ово филм који без стида ужива у идеји поквареног и злог хумора извлачећи максимум из свих сегмената продукције, како би добило урнебесно забавну комедију, не марећи превише што губи дио публике коју вријеђају шале на рачун женске сексуалности, класичног родитељства, родног насиља, екологије и свега другог што брине заштитнике реда и морала.

Можда је прича о 30-годишној дјевојци Меди (Лоренс), која ради плаћања пореза и спасавања породичне куће прихвата посао животне “дадиље” повученом и мирном тинејџеру Персију (Ендрју Фелдмен), чији се претјерано брижни  и претјерано богати родитељи Лард (Метју Бродерик) и Алисон (Лаура Бенати) плаше да ће отићи на колеџ као чудак који никад није пробао алкохол, секс и стварни живот, дјелује као жанровски клише романтичне комедије, али њена реализација већи дио свог трајања од 103 минуте не брине о клишеима.

Оно што је донекле штета, јесте да Стапницки и и његов косценариста Џон Филипс, нису имали храбрости или жеље да бескомпромисно до самог краја остану у водама чистокрвне комедије, већ су у финишу дјела калкулисали са истакнутијом сентименталном подлогом приче на рачун хумористичког елемента, тупећи тако филмску оштрицу духовитости и остављајући на моменте неуједначен утисак.

Ипак, тамо гдје неспутано возе на комичарским елементима филма, касно играјући на карту евидентне глумачке хемије између Лоренсове и Фелдмена, који бриљирају у својим улогама, филм без проблема забавља и насмијава, што је кључна ствар када причамо о комедији.

Обрнувши улоге, зрелости и полова, гдје је жена у 30-им неозбиљна и лакомислена, а мушкарац, тинејџер преозбиљан и преодговоран, аутори филма су створили бескрајан извор гегова на рачун родних, породичних и друштвених односа, што је само по себи, у времену у којем је право на став и индивидуално мишљење прилично непожељно и подложно јавном линчу, већ ствар за поштовање. Кључни ликови у “Дјевојци за све” јесу људи са манама и аутори су спремни да се зезају на рачун њих, то што се друштвена клима окренула у бизарну ситуацију, гдје се мане превентивно бране, иако им одбрана не треба, то није проблем овог филма који зна да добра комедија тражи хумор без правила.

У моменту када је стриминг тржиште окренуто породичној публици протјерало оштрији хумор са малих екрана, а инквизаторска хајка “културе отказивања” хронично вреба слободоумније комичаре (уз пар часних изузетака), освјежавајуће је погледати комедију попут “Дјевојке за све”, која се у својим најбољим моментима не боји напасти публику “непримјереним” садржајем, радећи оно што хумор треба да ради, а то је да вас насмије тестирајући границе лошег укуса!

Оцјена 4

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.