РЕЦЕНЗИЈА “Дедпул и Волверин” (2024): Прљави играју прљаво VIDEO

Озбиљан проблем је настао када се тај пад, под притиском похлепе и мегаломанских амбиција Дизнијевих корпоративаца на друштвено-културолошком пољу, у једном моменту претворио у катастрофу, крунисан епским промашајима филмовима “Ант мен и квантоманија” и “Марвели” те гомилом збрзаних и негледљивих ТВ-серија, које, осим неколико часних изузетака, нису занимале ни најтврдокорније фанове.

Ипак “Марвелов кинематографски универзум” (МКУ), представља франшизу тешку више од 15 милијарди долара и када су се црвене лампице за узбуну упалиле, главешине су схватиле да осим што морају отворити новчанике, морају ангажовати и људе, који се разумију у жанр суперхеројске културе, а то су наравно креативци, категорија у филмској индустрији коју су бирократе посљедњих година ставиле у други план пред најездом маркетиншких стручњака и експерата за истраживање тржишта.

Спас је дошао из потпуно неочекиваног правца, од одбачених Џ-мен хероја из студија “Фокс”, који су куповином овог студија од стране “Дизнија” стављени у други план, док се “Марвел” епски упетљавао филмовима и серијама у катастрофу звану мултиуниверзуми, гдје се на крају више није шта се дешава, осим да су буџети ових пројеката гутали паре, а зарада је постајала све мање. Приједлог Рајана Рејнолдса, једне од највећих (и најисплативијих) звијезда данашњице, да оживи свој Р-пројекат “Дедпул”, у комбинацији са једним од најдражих јунака суперхеројског свемира Волверином у тумачењу Хју Џекмена, испоставило се био је пријеко потребна сламка спаса.

Чињеница да се Џекмен, вратио након пензионисања са одличним “Логаном”, овај пут дословно из мртвих, значила је да је Рејнолд имао суперзабавну причу и јасну визију шта да уради са пројектом названом “Дедпул и Волверин”, само је требао праве сараднике да је претвори у филм. Чињеница да су реакције фанова након првих најава биле на граници хистерије на могућност заједничке комбинације двојице лоших момака у свијету суперхероја, сигурно су помогле да се идеја муњевито претвори у филм. Рејнолдс је уз помоћ Рета Риза, Пола Верника и Зеба Велса створио сценарио, који је уз помоћ искусног режисера Шона Левија, претворио у урнебесну пародијско поигравање са свим канонима жанра, који је изњедрио као јунака.

Просто речено, за прљави посао чишћења нереда за Дизнијевим технократама морали су позвати прљаве играче, а ко је прљавији од брбљивог, нарцисоидног и циничног убице са регенеративним моћима и мрачног типа, који већ стотинама годинама не прича пуно, али зато често избацује сјечива и прави покољ око себе одбијајући да умре. Одговор је једноставан, нико. Сходно томе почетна идеја је само претворена у бесмислен, али функционалан заплет о Дедпуловој потрази за правим Волверином међу бројним другима, како би спасио своју временску линију од уништења, што у пракси значи скок од једне до друге борбе, уз обиље вулгарног, отровног и циничног хумора те крвавог и жестоког насиља, уз обиље камео улога, одбачених хероја попут Блејда (Весли Снајпс) или Електре (Џенифер Гарнер) и других. Знајући да је прави хумор једино онај који не штеди никог, Дедпул се прво обилно зеза на сопствени рачун, потом на Волверинов, а затим на све живо и мртво, укључујући студије “Дизни”, “Марвел”, “Фокс”, мултиуниверзуме, воук и кансел културу, инклузивност, мањине, кућне љубимце, жанр супехеројског стрипа и филма, цијелу индустрију забаве те све остало што им падне у шаке.

Ништа није свето и нико није поштеђен, док се двојица лоших момака шетају “МКУ” свемиром просипајући отровне шале и машући оштрим сјечивима, уз обиље успорених сцена, кул појављивања и бесмислених поп хитова у позадини, како доликује типовима, од којих један себе назива Марвелов Исус, а други само жели да га сви оставе на миру, док шета у дречавоплавом жутом костиму, који се види из свемира.

Хемија између двојице јунака дословно је опипљива на екрану и јасно, на њој почива 80 одсто квалитета филма, што режисер Леви јасно зна препуштајући Рејнолдсу и Џекмену да воде причу како њима одговора, док је све друго укључујући у главног негативца Касандру Нову (Ема Корин), одбачену сестру Чарлса Ксавијера у другом плану, јер брзо постаје јасно да је и она жртва амбиција ТВА бирократе Парадокса (одлични Метју Мекфејден), филмски прототип љигаваца, који су уништили “Марвелов свемир”, подилазећи свему и сваком од Артика до Антартика.

Ипак, када је “Марвелу” било најтеже, вратио се одбачени, блудни син, да својим прљавим језиком и црвеним костимом, уз малу помоћ пријатеља и најружнијег пса на свијету, спаси што се спасити може. Истина, мало је ту прорачунатости која квари комплетан утисак, јер док Дедпул касапи “МКУ” језиком и мачевима, он га као и свака друга пародија слави, вративши га из гроба у којем је био са једном ногом. Можда овај филм изгледа као једнократна забава, али он просто речено, успјешно прочишћава “МЦУ”, перући му гријехе и слабости, стварајући нову и љепшу слику једног свијета који почива на безграничној вјери фанова, који се надају да ће доћи херој обучен у тијесни кул костим и спасити њихов свијет, мада треба рећи да поменути свијет често дјелује као да спашавање није заслужио!

Оцјена 4

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.