РЕЦЕНЗИЈА “Црвена панда”(2022): Пакао пубертета

То у практичном смислу значи да након тема о тинејџерској емоционалности (“Изврнуто, обрнуто”), смртности (“Коко”, “Душа”), сада стиже филм о тинејџерском судару са пубертетом, обучен у културно рухо Далеког истока, кроз поријекло главних протагониста, које чини породица кинеских досељеника у Торонту.

Главна јунакиња Меи је тринаестогодишњакиња, која себе сматра одраслом  и одговорном особом, што значи да је одличан ученик и добра кћерка која испуњава све замисли своје строге и амбициозне мајке Минг, а која је у будућности види као прву жену на челу Уједињених нација. Иако Меи има слабост према најбољим другарицама и омиљеном бој бенду, то не значи да неће послушати своју крајње нетактичну мајку, све док са првом менструацијом не дође до крајње необичног проблема за једну штреберку, наиме кад год се Меј из било ко­г разлога емоционално узбуди, она се претвара у велику црвену панду!

Трансформација у симпатичног и врло длакавог медвједа, сигнал је да Меини хормони лудују, да постаје жена и да се њезино тијело мијења. Иако се брзо открива да је у питању заправо чаролија која се вијековима преноси кроз женску линију у њеној породици и може да се спријечи само тајанственим ритуалом када се дух панде “зароби” у тзв. ноћи Црвеног мјесеца. Да ствари буду још компликованије, ноћ Црвеног мјесеца поклапа се с концертом Меиног омиљеног бој бенда, што доводи до правог бунтовничког рата на релацији мајке и кћерке.

Овим увидом у основни заплет сценарија, јасно је да је режисерка и сценаристкиња Доми Ши ушла на територију озбиљних тема за један анимирани филм и не баш уобичајених за цртаће намијењене породичној публици. Наиме, Ши је “Пиксарова” прва жена режисер и то је први филм овог студија који је радила Азијаткиња, што је само по себи захтјевно искуство, а када се појача тематиком типа менструације, женских хормона и далекоисточног фолклора у тинејџерском окружењу, то већ постаје ризична територија за анимацију.

Добра ствар, јесте чињеница да је Ши довољно талентован и добар режисер, који извлачи максимум из прилично слаткасто постављене приче која не иде претјерано у емоционалну и креативну дубину “Пиксарових” врхунаца попут филмова “Прича о играчкама” “Небеса” или поменутог “Изврнуто, обрнуто”, већ се претјерано држи постулата политичке коректности комбиноване кроз спектакуларну анимацију на трагу јапанских анима.

На жанровском нивоу приче, “Панда” је тинејџерска комедија која тематизује не тако суптилну алегорију пубертета, кроз раскошно анимацију, уз украсе К-поп  културе  у виду заразног саундтрека и фолклорних елемената Далеког истока.  Да се више држао духа раних “Пиксарових” цртаћа који су класичне приче причали на шашав и инвентиван, а истовремено непретенциозан начин, могао је постати право ремек-дјело и најбољи “Пиксаров” цртаћ у овој деценији.

Ипак, “Дизнијева” калкулација са дозом претенциозно постављених идеолошких постулата, како се не бих увриједиле цензорске комисије “великог црвеног панде” познатог и као КП Кине, донекле су свезале руке Ши и спријечили је да покаже у коликој је мјери пубертет пакао за једну тинејџерку, разапету између својих емоција, подивљалих хормона и родитељског несхватања.

Оцјена 4

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.