РЕЦЕНЗИЈА: “Црна удовица” (2021): Вријеме је за суперхероине
Пажљиво испланирана стратегија масовног покоравања филмске и телевизијске публике од стране студија Дизни, путем суперхеројске франшизе “Марвеловог кинематографског универзума”(МЦУ) пажљиво нациљане на сваку потенцијално могућу циљну групацију гледалаца, нови је корак направила филмом “Црна удовица”.
Овај пут је у складу са диктатом времена, на ред је стигао задатак привлачења пажње непокореног женског дијела публике на жанр суперхеројског филма, а коме би тај задатак могао припасти осим Наташи Романов алиас Црној удовици. Опасна, мистериозна, самостална жена, бивши руски професионални убица, који је прешао на “праву” страну и која без већих проблема парира својим колегама без обзира да ли је у питању, нордијски Бог Тор, брбљиви плејбој-геније Ајрон Мен или бијесно, зелено чудовиште по имену Хулк.
Спој сексипила, емотивности, интелигенције и врхунске вјештине у једној особи, једнако занимљиве мушком (гиковском) и женском (профеминистичком) дијелу публике, она је идеална јунакиња времена у којем се деклеративно инсистира на брисању родних граница и то у тумачењу женске глумачке звијезде број један - Скарлет Јохансон.
Главешине студија “Марвел”, на челу са Кевином Фејгом, шефом свих операција “Марвеловог” филмског универзума, то добро знају. Управо зато је она и добила свој самостални филм, у којој је главна јунакиња истовремено извршни продуцент, уз велик утицај на избор режисера и остатака екипе, а резултат је, сад је то јасно, први прави женски суперхеројски филм студија “Марвел”. Није то био ни “Капетаница Марвел”, без обзира на на наслов, јер је он просто у основи мушки постављен филм са главном јунакињом, која захваљујући добијеним космичким супермоћима постаје централни лик и побјеђује негативце, док је протагонискиња “Црне удовице”, обична дјевојчица а потом и жена која из помоћ суровог тренинга и челичне воље изграђује саму себе до статуса суперхероја и чланице “Осветника”. Нешто као марвелов женски одговор на Бетмена, јунака конкурентског ДЦ универзума, који суперјуначки статус стиче сам, без интервенције неке “више силе”, а када такву јунакињу смјестите у традиционално, суперхеројско мушко окружење, тада добијате ултимативну женску хероину.
Инсистирање Јохансонове да улогу режисерке добије слабо позната независна ауторка Кејт Стрикленд, а не неко од “Марвелових” режисерских тешкаша попут Џејмса Гана или браће Русо, у овом случају био је прави погодак. Наглашен родни сензибилитет, у овако доминатној женској екипи није скренуо у јефтини активизам или патетику, већ је вођен неоптерећеном руком нискобуџетне режисерке на забаван и духовит начин промовисао озбиљну идеју сценаристе Ерика Пиросона о снажној жени или да будемо прецизнији, о снажној породици, у којој су мушкарци сведени на добронамјерна сметала (Црвени Стражар), круте службенике (секретар Рос), симпатичне асистенте (Мејсон) или психопатске силеџије попут главног негативца-генерала Дрејкова.
Уз тако јасно постављену сценаристичку базу, остало је само да се одржава висок темпо приповиједања и на прави начин изнесу главни карактери. Овај задатак за Стрикленд и није био претјерано тежак, уз визуелни високооктански акциони “продор на исток “, снимљен на атрактивнима локацијама од Норвешке преко Мађарске до Русије и врхунску глумачку екипу у којој главној ведети Скарлет достојно парирају ултраталентоване даме попут Рејчел Вејс, Флоренс Пуг и Олге Кириленко и ништа мање убједљивих колега Дејвида Харбура или Реја Винстона.
Уз скоро деценију пажљиво грађен профил главне јунакиње, уклопљен у квалитетну причу, која током свог трајања углавном на прави начин балансира умјетничке амбиције и популистичку забаву, сигурну режију и импресивну глуму, добили смо блокбастер тежак 200 милиона долара, који је у исто вријеме напета акција, забавна комедија, профеминстички активизам, поп сатира, породична мелодрама и да буде боље, од свега тога, вам не припадне мука у биоскопу. Осим, можда мало на самом крају, али то је ипак посљедица нефлексибилних ограничење самог поджанра, него лоших ауторских одлука.
Можда је, Наташа, како то каже њена млађа сестра Јелена, атрактивна позерка, али она је дочекала својих 134 минута, одржала лекцију мачо колегама, уништила демоне мрачне прошлости, спасила свијет од уништења (мушког), увела “Марвелов” филмски универзум у четврту фазу и достојно се опростила од највеће франшизе у историји филма. Почивај у миру, Наташа Романов. О црним удовицама, сигурно ћемо чути још.
Оцјена 5
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
