РЕЦЕНЗИЈА “Црна птица” (2021): У живом пијеску трилера VIDEO
У океану телевизијске хиперпродукције или медијске хистерије око високобуџетних пројеката попут “Марвелових”, лако може да се деси да вам испод радара промакне мини-серија попут “Црне птице”, иза које као творац стоји култни писац кримића и сценариста Денис Лехејн.
То би у сваком смислу била огромна штета, јер је ријеч о једној од најбољих серија у овогодишњој телевизијској стриминг понуди, која апсолутно заслужује пажњу гледаоца свим сегментима своје продукције.
Инспирисана стварним догађајима, у којима је учествовао бивши дилер Џејмс Ким, “Црна птица” припада поджанру крими прича које се баве истрагама о стварним серијским убицама, што често зна да заврши у документарном натурализму, који манипулише емоцијама гледаоца, на бази проживљавања реалног искуства стварних ликова, али је Лехејн искусан писац да би себи дозволио грешку подилажења публици.
Његова прича је интелигентна, напета, узбудљива, снажна, увјерљива и не даје лаке одговоре, већ поставља тешка питања о природи зла и добра које се крију у сваком човјеку, чак и оном попут Ларија Хола, који је, сакривен испод маске доброћудног провинцијског занесењака у аута и историју, крстарио Америком убијајући и силујући малољетне дјевојке у свом комбију, а потом пажљиво уклањао трагове и лешеве иза себе. Са друге стране имамо Џејмса Кина (Тарон Еџертон), сина полицајца, бившег спортисте и успјешног дилера, који својом љепотом, шармом и самоувјереношћу крчи пут до новца и успјеха, док не падне у замку полиције и не заврши на десетогодишњој робији.
Када у ову наизглед неповезану причу уђу амбициозна детективка Лорен Меколи (Сепидех Моафи) и упорни полицајац Брајан Милер (Грег Кинер), који брзо постају свјесни да Хол није безопасни чудак, већ монструм у људском облику, иако немају доказа за своју тврдњу, почиње напета партија и клаустрофобична партија истраге.
Наиме, Ким прихвата понуду тужилаштва да уђе у високо осигуран затвор са лудим криминалцима, придобије повјерење Хола својим слаткорјечивим шармом, како би му овај открио локације убијених дјевојчица, а заузврат добија слободу и прилику да проведе посљедње дане са тешко болесним оцем (Реј Лиота). То је план, али стварност је нешто друго, посебно у затвору са психопатама, што је ситуација коју Лехејн и његова режисерка екипа (Мајкл Роскам, Џим Мекеј и Џо Чапел) маестрално користе да претворе свој пројекат у напети и клаустрофобични трилер, у којем вријеме за Кимов задатак убрзано цури, док атмосфера језивости вуче гледаоца попут живог блата усисавајући га у свој трилерски мрак.
И док на једном нивоу приче пратимо напету психолошку клацкалицу у којој учествују главни протагонисти, Лехејн нам кроз серију пажљиво дозираних флешбекова открива историју главних протагониста и полицијске истраге која кулминацију доживљава у посљедњој, шестој епизоди, кад се бол, лудило и страхови Кима и Хола сударе у затворском дуелу једног посрнулог типа, који је прокоцкао све животне шансе и једне особе, која је давно прешла границу људскости сијући смрт и бол у породицама својих жртава.
Лехејн је одиграо мајсторску подјелу улога, јер глумачка екипа плијени у сваком кадру, без обзира на минутажу коју има на екрану. Еџертон је бриљантан, као згодни и шармантни тип којем је на први поглед судбина бацила све праве коцкице у руке, али испоставиће се да његова блистава фасада крије остављеног и одбаченог дјечака, слично попут његовог затворског “пријатеља” Хола, којем судбина није дала ништа, осим да буде жртва свог садистичког оца и свог окружења, а потом га обликовала у чудовишни производ својих насилних опсесија. Начин на који они играју своје ликове, одмјерено и увјерљиво, са повременим експлозијама емоција, изазива дивљење према њиховом таленту. Када се то укрсти са поузданим, али ненаметљивим доприносом Моафијеве, Кинера и Лиоте из другог плана, добијамо један од најбољих кастинга у модерној серијској продукцији.
Укратко, “Црна птица” успјела је да, у експлоатисаном поджанру кримића, поново истакне његове најбоље карактеристике, али и да унесе свјежину, посебно у спектру писања паметног заплета, грађења визуелне атмосфере, глумачке игре и употребе музике. Једноставна, али ефектна старомодна крими прича, каквих је, нажалост, данас све мање, чиме су овакви, мали драгуљи тим драгоцјенији!
Оцјена: 5
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
