РЕЦЕНЗИЈА “Човјек са Флориде” (2023): Свјеже, врело и укусно VIDEO
Након огромног успјеха серије “Озарк” главна звијезда ове култне крими франшизе Џејсон Бејтмен, у сарадњи с Мајклом Костиганом, потписао је са стриминг гигантом огроман продуцентски уговор и као један од првих производа овог потписа стигла је мини серија “Човјек са Флориде”, иза које стоји сценариста Доналд Тод.
Иако му је ово први пројекат у статусу шоуранера, иза њега стоји дугогодишње телевизијско искуство писца и продуцента са десетине пројеката у биографији и по свему судећи своју велику прилику у каријери он је искористио на врло добар начин. Играјући се значењем чувеног мима “Човјек са Флориде”, који је постао нека врста неформалног симбола за бизарне вијести (типа “човјек са Флориде” опљачкао банку са алигатором), Тод је креирао забавну и ексцентричну причу која игра на границима тврдокуваног кримића и црнохуморне комедије, на далеком трагу оног што су већи дио каријере радила браћа Коен или писац Леонард Елмор у својим романима.
Главни јунак је Мајк Валентајн, бивши пандур и окорјели коцкар на програму опоравка, који из Филаделфије путује на Флориду да би за мафијашког боса Моса Јанкова вратио његову одбјеглу дјевојку Дели и ријешио се свог коцкарског дуга. Оно што дјелује као лаган детективски посао има неколико скривених проблемчића, као то да је Мајк био у забрањеној љубавној шеми са одбјеглом мафијашком спонзорушом Дели, да се иза њеног бјекства крије мистериозна прича, да је у игри и тајна о изгубљеном шпанском злату. Такође, и оно најчудније од свега јесте то да је Мајк свима прешутио да је он тип са Флориде с врло чудном породичном позадином и још чуднијим односима са својим родним крајем.
И док се лешеви гомилају на све стране рутинска крими прича из епизоде у епизоду добија све бизарније заплете и све чудније ликове, који се полако уплићу у ексцентричну причу о породичним проблемима, преварама, издајама и освети, у којој можда сам сценарио не успијева увијек испратити динамику режисерског темпа и брилијантну глумачку игру. Но, у крајњем скору серија је добродошло освјежење у телевизијској ери обиљеженој амбициозним крими серијалима на трагу преиспитивања трендовских тема (раса, род и слично) или суперхеројским тракавицама.
Старомодне, али не и застарјеле жанровске приче Тодова серија игра на карту циничног шарма главних протагониста и помјерене вреле атмосфере “Сунчане државе”, како често зову Флориду, и да буде занимљивије већим дијелом то и успијева.
Можда се динамика приче у средњем дијелу серијала мало расплине и заплет успорава када то није било занатски нужно, али док Тод има сјајног Едгара Рамиреза као Мајка, искусног Ентонија ла Паглију као његовог оца Сонија, сексепилну Аби Ли као фаталну ждерачицу мушкараца Дели, духовитог Емори Коена као несигурног мафијаша с Едиповим комплексом или откаченог Грега Кларка, као као замјеника шерифа Кечера, не треба да се брини да ли ће “Човјек са Флориде” функционисати. Начин на који се груба фаца вјечно поузданог и помало потцијењеног Рамиреза и његова кулерска глума уклапа у ову причу јесте уживање за гледање, али и међуигри са остатком ансамбла то је група мајстора свог заната у једном од најбоље сложених кастинга у модерној телевизијској ери од главне до посљедње споредне улоге.
Истина, “Човјек са Флориде” није без слабости, прије свега насталих из жеље сценаристе да покаже шта све зна и може, али док серија вози на ролеркостеру бритких дијалога, откачених ликова, бизарног хумора и кувајуће крими атмосфере немате превише времена да размишљате о пропустима, већ просто уживате у једном од пријатних изненађења године.
Оцјена 4
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
