РЕЦЕНЗИЈА “Цијена спаса 2”: Пусти теорију, дај праксу VIDEO

То се десило прошле седмице и судећи по првим реакцијама публика је поново добро реаговала на Рејкову нову мисију спасавања, овај пут, за разлику од бујне тропске егзотике Бангладеша у првом наставку, смјештену у опору источноевропску егзотику Грузије. Међутим, сам филм нажалост није достигао високи адреналински интензитет првенца, губећи трку за титулу акционог филма године са конкурентима попут филмова “Џон Вик 4” и посебног финског драгуља “Сису”.

Ситница да Рејк пада изрешетан с моста на крају првог дијела није спријечила продуцентско-сценаристички пар браће Русо и режисера Сема Харгрејва да га оживе, опораве и пошаљу у нову смртоносну мисију извлачења талаца с мјеста гдје су сви против њиховог хероја.

Ауторски тим филма, свјестан је да снимање наставка нема смисла ако он неће бити већи у сваком погледу, од више приче преко више акције до више крви, и то се  у “Цијени спаса 2” очекивано и добија. Испоставиће се да је проблем то што се у тој идеји претјерало без прецизног балансирања елемената продукције. Прије свега, озбиљно се подбацило на пољу сценарија, који је искомпликован и конфузан, што је за акциони филм проблем, јер жанр тражи једноставност идеје како би се акценат са приче (теорије) лако и ефикасно пребацио на акцију (праксу).

Једноставно, тешко је повјеровати да опасног мафијаша, који по причи сценариста из сјене влада Грузијом, може од слободе задржати оронули затвор из совјетског доба због наводног страха грузијских власти од ДЕА агенције, па он држи уз себе жену и дјецу у затвору и због чега Рејк долази по њих, јер је супруга мафијаша иначе сестра његове бивше супруге Мије (Олга Кириленко)... Овако натегнуту конструкцију некако бисмо и прогутали да не губимо скоро пола сата предугог увода чекајући док Рејк напокон не почне да ради оно због чега је постао звијезда самог жанра и што ради одлично. А то је, да не околишамо, брутална и жестока акција током које више него увјерљиви Хемсворт удара, убада и пуца на све што се испријечи на путу још једног спасавања дјеце из канџи злих и бројних негативаца.

Обилно нахрањен адреналинским еповима Џона Вуда (“Убица”, “Тврдокуван”, “Боље сутра”) и Гарета Едвардса ( “Рација 1 и 2”) први филм је рудиментарну поставку мало приче-пуно акције довео до савршенства, да би након предугог увода, поново у другом дијелу без потребе направио одступање од сопствене филозофије кроз вишак приче, истина задржавајући други дио премисе, кроз пуно акције, што често ремети приповједачки темпо филма и квари могућност тзв. “суспензије невјерице” код публике.

И без обзира што Харгрејв бриљира у неким акционим моментима, попут експлозивне 20-минутне сцене у једном кадру током бјекства из затвора или спектакуларног обрачуна у Бечу, идеја да се главном јунаку подари комплекснији карактер кроз сцене сјећања на покојног сина, поправљања односа са бившим супругом или наглашавања његове очинске везе са дјецом таоцима постају заморна својим понављањем, као и комичне форе које се такође понављају по истом рецепту из првог дијела.

Да ли је у питању замор материјала или превелика брзина у писању код Џоа Русоа, који ради десетак пројеката паралелно, тешко је знати, али је штета што надахнути наступ Хемсворта, који видно ужива у овој роли или беспријекоран занатски рад Харгрејва, нису имали бољи и увјерљивији предложак који би подржао смртоносну кинетичку путању њиховог жилавог хероја кроз бараж метака и лешева од источне до средње Европе.

Оцјена 3

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.