РЕЦЕНЗИЈА “Брзи Чарли” (2023): Кримић старе школе VIDEO
Филм “Брзи Чарли” (Fast Charlie), нови филм аустралијског режисера Филипа Нојса, на неки начин сублимат је најбољих и најгорих особина његовог ауторског рукописа, али је у крајњем скору, играјући на карте базичне жанровске једноставности и откачени шарм, успио да се позиционира у бољи дио његове филмографије.
Искусни занатлија који се пробио у Холивуд крајем осамдесетих психолошким трилером “Опасно море” у сљедеће три деценије снимио је импресиван број филмова и телевизијских пројеката, од којих би требало издвојити серијал о ЦИА оперативцу Џеку Рајану “Патриотске игре” и “Јасна и непосредна опасност”, успјешни акциони трилер “Светац” те одличан форензички трилер “Скупљач костију” и достојну екранизацију романа “Мирни Американац” књижевника Грејема Грина.
Посљедњих година углавном је снимао трилере и кримиће, који су ишли директно на стриминг или ДВД дистрибуцију па је лијепо видјети да се донекле вратио у форму са занимљивим остварењем попут “Брзог Чарлија”.
Жанровски гледано то је крими трилер о плаћеном убици и “чистачу” Чарлију (Пирс Броснан), који је три деценије радио за мафијашког шефа Стена Мулена (Џејмс Кан), али се нашао у проблему када амбициозни криминалац нове генерације по имену Просјак (Бегба Акенбаге) жели остарјелог и све дементнијег Стена уклонити са пута и преузети његове послове у Билоксију, сијући лешеве на све стране.
Једноставна прича, коју је на основу књиге Виктора Гишлера “Гун Монкеџс” адаптирао сценариста Ричард Венк, суштински слиједи класичне мотиве Б-филма, прије свега кроз заплет базиран на вјечној причи о издаји и освети уз појачану дозу насиља и крви, али је у овој варијанти утисак појачан жестоким хумором, бизарним ликовима и сировом камером у маниру документаристички Си-Ес-Ај серија.
Лишен великих амбиција и са скромним буџетом на располагању ветеран Нојс је мудро акцент бацио на режисерску динамику и глумачки шарм, дајући свом филму пријеко потребне дозе адреналина и привлачности, како би га извукао из просјечности жанровског гета. Огромну помоћ у томе имао је од Броснана, који од Џејмса Бонда (уз симпатичну пиштољску посвету агенту 007) није имао овако добру ролу и евидентно је да ужива у сваком кадру, док испаљује ироничне коментаре решетајући негативце, шармирајући Марси Крамер (Морена Бакаро), а све то док сања о заслуженој пензији у идили Тоскане. Једнако убједљиво му парира симпатична Бакаро, која без устезања користи своју латино харизму глумећи енергичну жену која је избором мужа направила кардиналну животну грешку, али не планира остатак живота да проведе у изигравању жртве већ се бави препарирањем животиња сањајући о научној каријери, док са друге стране ветеран Кан у својој посљедњој филмској роли, без већих проблема, даје портрет рушевног крими боса на заласку каријере.
Остатак екипе истина не прати једнаким интензитетом главне ведете, али ионако већина њих служи да попије метак у обрачуну мафијаша старог кова са новом генерацијом кримоса, којима ништа није свето па и не би требало да дају шекспировске наступе, већ да обаве свој посао и нестану из кадра, углавном као храна за крокодиле у мочварном окружењу Мисисипија.
Укратко, “Брзи Чарли” је класични, старомодни примјер Б-филма који је на таленат и искуство ауторске екипе извукао максимум из својим скромних атрибута, како би одиграо за публику изнад својих могућности, што је свакако за респект и поштовање. Посебно у ери владавине филмова високих продукцијских и ауторских амбиција, који робујући судару идеолошких и буџетских диктата, често заборављају да публика од филма понекад тражи обичну биоскопску забаву и ништа више од тога.
Оцјена 4
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
