РЕЦЕНЗИЈА “Браћа Сун” (2024): Мама зна најбоље VIDEO

Бранислав Предојевић
РЕЦЕНЗИЈА “Браћа Сун” (2024): Мама зна најбоље VIDEO

Након прошлогодишњег успјеха филма “Све, свуда, одједном”, који је мудро искористио џиновски цунами талас далекоисточне кинематографије, да узме свој дио колача код критике и публике, стриминг сервис “Нетфликс” је препознао сопствену рачуницу, покупио њихову главну звијезду Мишел Јео за своју мултижанровску серију “Браћа Сун” (The Brothers Sun) и продуцирао успјешан и забаван стриминг производ, који се бинџује у даху.

Ауторски тандем Бајрон Ву и Бред Фалчек искусно је  употријебио снажан адут у виду Мишел Јео, глумачке иконе азијског филма, да прода продуцентима комбинацију кунг фу акције, кримића и црне комедије, циљајући публику коју претјерано не занимају мрачне артхаус драме ни високобуџетни спектакли. “Браћа Сун” не само да су прецизно погодила циљану мету, већ су снимили питак (никако и плитак) комад расне забаве, која без проблема своју клишеизирану причу о два брата различитих склоности и карактера уз помоћ вјеште режије и одличне глуме претвара у гледљив телевизијски производ. Поменута браћа су два сина Великог Суна (Џони Коу), шефа тријаде “Змајеви од жада” из Тајвана. Један од њих, Чарлс (Џастин Чијен) је одгојен као немилосрдни ратник и ударна песница свог оца, док је други Брус (Сем Сонг Ли) студент медицине и стидљиви љубитељ глумачке импровизације, који у САД живи са мајком Ајлин Сун (Јео), која га чврсто држи изван криминалног насљеђа сопствене породице.

Када Сун старији тешко рањен заврши у коми, Чарлс добија задатак да брани остатак породице, укључујући мајку и брата којег није видио од дјетињства, од прогона мистериозне банде убица, али испоставиће се да су ствари компликованије од уобичајеног рата тријада… Наравно, не очекујете озбиљну породичну драму, нити “тврдокувани” кримић, ово је лепршава прича пуна физичке “слапстик” комедије, вртоглаве кунг фу акције, црнохуморних гегова на рачун жанровских општих мјеста, егзотичних и ефектних ликова и ултракинетичког наративног темпа који не дозвољава предах. Ауторски тандем, зна да ако успори, то се лако може претворити у аутопародију, умјесто у надахнут и забаван пародијски омаж узорима у распону од жанровски кунг фу класика попут Брус Лија и Џеки Чена, преко херојског крвопролића Џона Вуа, до модерних варијација на тему попут Тарантина, Родригеза, Чеда Сталског или тандема Данијела, гдје се наравно, у суштини слави оно што се пародира.

Јасно је да тањушна прича о два брата, која у суштини варира вјечни мотив “Краљевића и просјака” на дуже стазе не може изнијети осам епизода, али зато уз помоћ кореографиране акције, бритког хумора и харизматичне Мишел Јен, мање или више убједљиво вози од пилота до финала. Лик маме Сун, иако не заузима централно мјесто у наслову јесте кључни лик, око којег се врти комплетна радња и штета је само што она у серији нема већи простор за демонстрацију акционог потенцијала Јеове, која је знојем и крвљу деценијама градила глумачку каријеру крунисану “Оскаром”. Но, она и овако бриљира, као брижна и мудра мама из тријаде, која у свијету гангстерских мачо мушкараца игра као шаховски или боље речено маџонг мајстор, са неколико потеза унапријед чекајући прилику за побједу. Синовски тандем, баштинећи добар “породични” одгој, без проблема убједљиво носе своје роле, док друга линија ансамбла пуна иконичних ветерана и младих снага азијског филма додаје шлаг на торту у правом омјеру.

Можда су Фалчек и Ву могли уложити више труда да избјегну вишак општих мјеста и натегнутих рјешења у свом заплету, али док главни јунаци пркосе законима физике испаљујући духовите шлагворте и млатећи негативце без милости са чим год стигну кога брига о чему је  заплет и да ли се ова мала породична прича из свијета тријада могла испричати са више или мање аутентичности.

 

Оцјена 4

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана