РЕЦЕНЗИЈА “Бесконачни базен” (2023): У плићаку осредњости

Бранислав Предојевић
РЕЦЕНЗИЈА “Бесконачни базен” (2023): У плићаку осредњости

Бавити се филмом као режисер није захвална ствар ако носите тешко бреме славног презимена, попут Брендона Кроненберга.

Међутим, ако своју каријеру градите у жанровским координатама хорора и трилера, попут Кроненберга Старијег, то помало личи на умјетнички мазохизам, када се узме у обзир величанствени опус оца Дејвида сачињен од филмова попут “Видеодрома”, “Уклетих близанаца”, Муве”, “Судара” и других класика који су преокренули правила и стандарде унутар поменутих жанрова.

У његовом новом филму названом “Бесконачни базен” он је као сценариста и режисер понудио трилерску причу обогаћену елементима тјелесног хорора, егзистенцијалне драме и друштвено ангажованог филма, што ће се на неки начин испоставити и као кључни проблем у стварању умјетничке цјелине. Наиме, филм поставља радњу у ексклузивном одмаралишту у измишљеној земљи Ли Толка (иначе је то Хрватска), гдје полупропали писац Џејмс (Александер Скарсгорд) тражи инспирацију, док његова богата супруга Ем (Клеопатра Колеман) покушава одржати у животу њихов брак и разбити креативну блокаду супруга/писца који шест година покушава написати другу књигу. Млада жена по имену Габи (Мија Гот) прилази Џејмсу и тврдњом да је обожаватељка његовог романа привлачи несигурног писца у своје друштво. А када он и Ем напусте одмаралиште с Габи и њеним партнером Албаном (Џалил Лесперт), иако је то противно државним правилима, то се након ноћи опијања претвара у трагедију када Џејмс пијан усмрти локалног становника на путу према кући. Сва четири путника злокобне власти приводе у затвор, предвођене дијаболичним Трешом (Томас Кречемен) који објашњава Џејмсу да његова земља има експлицитну политику и да убиство мора да освети син жртве. Међутим, и ова земља има излаз, процес клонирања за изузетно богате који ће створити још једног Џејмса који ће бити убијен, док оригинални гледа, а испоставља се да Габи и Алабан нису жртве већ пар богаташа који одавно ужива у експлоатацији коктела богатства, моћи, ероса и танатоса у беспућу трећег свијета.

Прилично натегнута и предвидљива конструкција, не само да пати од мањка логичке увјерљивости (од трагикомичног имена земље преко њеног примитивног уређења до генетских вјештина изузетног нивоа развоја) већ и генерално има проблема у сценаристичкој поставци прије свега на карактеризацији ликова и развоју заплета између њих.

Сви ликови су мање-више карикатурално написани - Џејмс је застрашени слабић, Ем панични глас разума, Алана је тупи силеџија, а Габи је смртоносна феме фатале и такви остају и како филм одмиче, иако Кроненберг покушава да их обуче у комплексније трилерско одијело пуно напетости и твистова.

Истина, он у визуелном смислу често успијева изненадити, како вјештим кориштењем глумачког талента, тако и надреалном поставком кадрова и силовите монтаже пуне застрашујуће музике, узнемирујућих окрета камере и комбиновања призора насиља и секса. Међутим, колико год на моменте вјешто користи форму, то не успијева прикрити идејну шупљину садржаја, коју он покушава претворити у узбудљив филм, али му исти као цјелина пречесто остаје у сјенци различито жанровских профилисаних дијелова. Колико његова парада дивљих, али на крају умртвљујућих ексцеса привуче пажњу, толико с друге стране нервира дрвеношћу карактера, исфорсираним кадрирањем и на моменте иритантним покушајима шокирања публике по сваку цијену. Како филм одмиче, оно што почиње као егзистенцијална лична драма претвара се генерички хорор/трилер који остаје располућен између жеље да буде ангажована критика социјално-класне подијељености или узнемирујућа сатира на рачун емоционалне блазираности модерног свијета.

Кроненберг је, уронивши у старту преамбициозно у свој филмски базен на крају самог себе насукао у плићак осредњости, из којег га не може спасити ни пар добро режираних хорор сцена, нити сензуални наступ Мије Гот у правом моментуму каријере. Просто речено, он се прерано нашао у тренутку којег тренутно мучи и Кроненберга Старијег, а то је да му је вјештина у креирању спољне форме сакрила унутрашњи садржај, жеља за оригиналношћу по сваку цијену угушила ауторску аутентичност, а неувјерљивост ликова изазива углавном равнодушност публике.

Оцјена 2

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана