РЕЦЕНЗИЈА: “65”: Диносауруси нису ништа криви VIDEO

Полазећи од сличне премисе, узете у оба случаја од класичних образаца Б-филма, минималистичка прича, мало ликова и агресивна опасност која пријети протагонистима са нагласком на атмосферу и акцију, они су написали и режирали филм “65” са једном од највећих глумачких звијезда млађе генерације Адамом Драјвером у главној роли и послали га да се бори против диносауруса.

Наиме, главни јунак по имену Милс је свемирски пилот, неименоване свемирске цивилизације (фрапантно сличне данашњој Америци, укључујући и склоност ка енглеском језику и “воке” подјели породичних улога), који возећи брод налијеће на кишу метеора, због које пада на непознату планету, као једини преживјели. Претпостављате, у питању је наша земља(или Тера, како каже његова у латински упућена АИ навигација) неких 65 милиона година историје уназад, док су њом владали крволочни џиновски рептили и док је била негостољубиво мјесто пуно звијери, катранских рупа, врелих гејзира, џиновских инсеката и сличних искушења за хаварисаног пилота. Испоставиће се да Милс није једини преживјели, већ да је пад брода преживјела и дјевојчица Коа, припадница неке друге нације која не говори Милсов језик, а њему је случајно страдао машински преводилац у паду па се у филму не говори превише, иако би било боље да се не говори ништа. Тандем случајних сапатника треба да се пробије до остатака брода у којем се налазе 15 миља даље на оближњој планини, а Милс има додатну мотивацију, јер је дјевојчица истих година као његова покојна кћерка, која је умрла од тешке болести, док она мисли да се тамо налазе њени родитељи.

Тада креће исцрпљујућа одисеја кроз предио у којем Милс и Коа желе да преживе, а све остало жели да их прогута укључујући и тандем тираносауруса (истина у том периоду давно изумрлих, али кога брига за чињенице), а да буде горе успут Милс открива да је слетио на земљу у тренутку када на њу треба пасти џиновски астероид који је довео до изумирања диносауруса, што сугерише да је он или највећи баксуз у свемиру или је сценарио за овај филм очајнички лош.

Нажалост испоставиће да је у питању ово друго и да је режисерско-сценаристички тандем Бек и Вудс на брзину склепао плитак и конфузан сценарио па је њихова нова стилска вјежба базирана на стандардима Б-филма уз бољи буџет промашила поенту и умјесто да буде глупи и забавни филм о диносаурусима, остала само глупи филм о диносаурусима. Истина, режисерски се они труде да ишчупају максимум из своје склепане приче, што на моменте и успијевају макар у визуелном погледу, али је таквих тренутака премало да филм спасу од катастрофе у којој Адам Драјвер покушава да буде мачо тип који решета диносаурусе ласерском пушком, док свемир решета земљу астероидима. Колико год он био добар глумац, овдје дјелује као да је залутао у погрешан филм, иако у његову одбрану треба рећи да би мале шансе имао и било који други колега, јер било какав смислен потез глумаца или несрећних диносауруса минира хаос од сценарија, који се врти у репетативном понављању сцена и трагикомичним расплетима опасних момената за главног јунака и његову штићеницу.

Негдје на половини филма већ смо сморени, како патетиком која прати њихову судбину, тако и бесмисленим нападима диносауруса на земљи, под земљом (не питајте), на планини, итд па равнодушно гледамо како Милс побије једно стотињак комада популације гмизаваца, која ће пар сати касније ионако нестати у удару астероида, умјесто да се забављамо док гледамо како Милс преживљава побивши једну стотину рептила у филму, који би требало да буде одмор за мозак и окидач за лучење адреналина, а не јалово бацање новца које није заинтересовало никог осим његових аутора.

Оцјена 2

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.