„Пуцњи у Марсеју“ премијерно 9. октобра у Београду

Танјуг
Foto: Илустрација

БЕОГРАД- Свечана, београдска премијера играно-документарног филма „Пуцњи у Марсеју“ редитеља Гордана Матића биће одржана 9. октобра у Комбанк Дворани, најављено је данас на конференцији за медије након специјалне пројекције тог остварења.

Улоге у филму тумаче познати драмски умјетници - Светозар Цветковић, Владимир Алексић, Тихомир Станић, Страхиња Блажић, Ðорђе Ðоковић, Никола Шурбановић, Гордан Кичић, Давид Тасић Даф, Никола Милојевић, Иван Томић, Тамара Алексић, Тамара Крцуновић, Јово Максић, и други. Судска драма необичне филмске структуре, снимана у црно бијелој техници, фокусирана је на убиство краља Александра 1934. године у Марсеју, а датум премијере - 9. октобар је намјерно одређен, јер је тада годишњица атентата.

Редитељ Матић је нагласио како је само убиство обиљежило историју Европе, а да сама тема није довољно истражена на филмском платну. „Било је веома изазовно и инспиративно радити на оваквом остварењу, где је драматуршки сукоб у вербалном дијалогу, највише путем реплика, јер је у питању камерна судска драма“, објаснио је аутор новог домаћег филма. Нови филм је имао светску премијеру 5. августа на Филмском Фестивалу у Херцег Новом са успјешним пријемом код публике, онда је приказан у Сарајеву и Нишу, а недавно је објављено да је пројекат селектован за такмичарски Гала програм Пингјао филмског фестивала у Кини.

У питању је један од највећих и најутицајнијих азијских фестивала, који незванично зову азијским одговором на чувени амерички фестивал независних филмова - “Санденс” Роберта Редфорда. Тежиште филма је усмјерено на догађаје након атентата: хапшење и суђење тројици терориста, саучесницима Владе Георгијева Черноземског, припадника бугарске ВМРО и главног атентатора на краља Александра од Југославије и министра спољних послова Француске Луја Бартуа.

Према ријечима редитеља, атентат се у то доба сматрао видом политичке борбе, а како га је водило истраживање, неки су сматрали да је то био првенствено атентат на Луја Бартуа, а не на краља Александра, који је ту био колатерална штета. Документарна играна филмска прича открива неке нове, до сад непознате детаље о том трагичном догађају, који је трајно промијенио историју ових простора, али и дешавања у Европи.

Редитељ и косценариста филма Гордан Матић је иначе актуелни директор Филмског центра Србије, Филм “Убиство у Марсеју” је снимљен у рекордном року, уз претходно детаљно истраживање материје од скоро 5 година по архивама Француске, Аустрије, Русије и Србије. Сценарио Владимира Андрића и Матића је заснован је на транскриптима са суђења у Екс ан Провансу, које је започето 1935. године, документима судског извјештача Станислава Винавера и архивским материјалима о овом догађају. Ти материјали као предложак сценарија имали су чак 970 страна.

Глумац Владимир Алексић наступа у водећој улози тужиоца Пола Рола, и примјетио је да његова историјска личност нема личну драму у овом филму, јер је у функцији задатка који има пред собом. „Трудили смо се сви у екипи да направимо филм који ће бити веродостојан, али и атрактиван, занимљив и узбудљив публици, односно - филмичан. Ипак, нешто што је историја, дакле истина, не мора нужно бити и гледљиво и комуникативно у играној структури“, рекао је Алексић. Душан Ивановић је у двострукој функцији на овом пројекту - као директор фотографије и продуцент. Духовито је истакао да је од првих кратких филмова редитеља присутан у његовој каријери, и да га је убјеђивао да не ради те дјелимично рискантне пројекте, као што је био „Жућко“, али признаје да је у процјени погрешио.

„Сви његови филмови су настали захваљујући невероватној енергији коју Матић има, тако је случај и са „Пуцњима у Марсеју“. Ово је у почетку замишљен као кратки документарни филм, а на крају је прерастао у амбициозан дугометражни играни филм“, навео је Ивановић. Реализација у црно бијелој боји била им је идеално рјешење, а референца и инспирација им је био култни филм „Дванаест гневних људи“ (1957) Сиднија Ламета, као права судска драма, скоро на нивоу позоришне представе.

„Пуцњи у Марсеју“ крајем октобра ће имати премијеру у Мостару (БиХ), и има могућности, како је открио редитељ, да буде приказан и на Филмском фестивалу у Пули 2022. године. Након премијере 9. октобра у Комбанк Дворани, филм започиње биоскопски живот у Београду и широм Србије, а дистрибуција је планирана по Босни и Херцеговини, Црној Гори.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана