Преминуо славни амерички режисер и сценариста Боб Рафелсон
ЛОС АНЂЕЛЕС - Режисер, сценариста и продуцент Боб Рафелсон, најпознатији по филмовима “Пет лаких комада” и “Поштар увијек звони два пута”, преминуо је у 89. година живота у Аспену.
Смрт легенде независног америчког филма, ментора режисера новог Холивуда и једног од креатора чувеног бенда и телевизијске емисије “Манкис”, потврдила је његова супруга Габријела.
Рафелсон је након успјешног рада на телевизији почео пробој у Холивуд, као продуцент легендарног рокенрол филма “Изи Рајдер”(1969), који је режирао Денис Хупер, а који је по изласку постао симбол епохе одражавајући контракултурне ставове времена са краја шездесетих, уз култни статус код публике и критике.
У ауторском смислу одликовала га је неконвенционална режија, уз велику дозу слободе и импровизације у раду са глумцима, због чега, уз прилично тежак карактер, није био претјерано популаран код великих студија.
- Направио сам револуцију у Холивуду једноставном идејом. Препознам талентоване људе, обезбиједим им ресурсе за успјех, држим их на разумном буџету, а онда их оставим на миру да сниме филм који желе - говорио је он.
Као режисер прославио се сарадњом са глумцем Џеком Николсоном, са којим је радио седам филмова, укључујући “Пет лаких комада (1970), који му је донио четири номинације за “Оскара”. Прича о загонетном луталици постала је хит међу критичарима и публиком, а славни критичар Роџер Еберт га је изабрао за најбољи филм 1970. године. Рафелсон је продуцирао и култну мелодраму “Посљедња биоскопска представа”(1971) режисера Питера Богдановића, након чега је режирао филм “Краљ Марвинових вртова” (1972) поново са Николсоном у главној роли.
Након тога је продуцирао “Оскаром” награђен антиратни документарац “Срце и мисли” (1974), режирао филмове “Остани гладан (1976) са младим Арнолдом Шварценегером и Џефом Бриџисом и римејк култног ноар класика “Поштар увијек звони двапут” (1981), у којем су глумили Николсон и Џесика Ланг.
Ипак каријеру је довео скоро до гашења када је отпуштен на снимању филма “Брубејкер” 1980. године, са Робертом Редфордом у главној улози, зато што је ударио извршног директора студија “Фокс”. Вратио се музичкој страни посла 1986. године, режирајући спот за Лајонела Ричија и његов суперхит “Алл Нигхт Лонг”. Касније у својој каријери Рафелсон је режирао филмове “Црна удовица” (1987), са Дебром Вингер у главној улози и “Мјесечеве планине” (1990) те још два филма са Николсоном “Невоље са мушкарцима” (1992) и “Крв и вино” (1997).
У посљедње двије деценије својевољно се повукао из свијета филма и посветио породици, да би се, по својим ријечима, одморио од режирања филмова, јер то никад није волио да ради. Међу његове обожаваоце спадају умјетничке величине попут Френсиса Форда Кополе, Мартина Скорсезија, Квентина Тарантина, Александра Пејна и Веса Андерсона, који је можда дао најбољи епитаф покојном великану ријечима да је Рафелсон спадао у готово непостојећу категорију филмских аутора који су радили шта год су жељели.
“Манкис”
Рафелсон је заједно са Бертом Шнајдером створио славни шоу “Манкис” из 1966. за телевизијску кућу Ен-Би-Си, који је окупио младу музичку групу регрутовану на позиву за кастинг са неким од најбољих текстописаца.
Емисија је 1967. освојила награду “Еми” за хумористичку серију и прославила чланове групе Дејва Џонса, Мајка Несмита, Микија Доленса и Питера Торка. Прва четири албума групе заузела су прво мјесто на “Билбордовој” листи албума, изњедривши шест синглова у првих 10, укључујући нумере “Ласт Траин то Цларксвилле”, “И'м а Белиевер”, “Плеасант Валлеџ Сундаџ” и “Даџдреам Белиевер”. Када је серија од 58 епизода завршена Рафелсон је режирао филм о групи назван “Глава” из 1968. године.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
