Преминуо легендарни сценариста и режисер Роберт Таун

Чувени умјетник, препознатљив по бради, дугој коси и цигари у устима током живота постао је ходајућа легенда филмске индустрије као врстан сценариста, митских фигура генерација новог  Холивуда те један од најталентованијих писца у историји америчког филма.

Таун је освојио „Оскара” за „Кинеску четврт”, био је номинован још три пута, за филмове „Посљедњи детаљ” (1973), „Шампон” (1975) и „Грејсток” (1984), а 1997. добио је награду за животно дјело од Савеза писаца Америке. Био је надалеко цијењен као велемајстор у писању дијалога, иако је био мање надарен да испоштује рокове те је постао познат по томе што је испоручивао дугачке, неуобичајене сценарије далеко након рокова. Филмски историчар Дејвид Томсон назвао га је фасцинантном контрадикцијом унутар свог заната.

- Таун је на много начина био идеалистички, сентименталан и врло талентован писац, са друге стране он је био побожни компромитатор, одгађач, толико несигуран да је понекад изгледао превртљив - рекао је Томсон.

Таун је рођен као Роберт Бертрам Шварц у Лос Анђелесу и преселио се у Сан Педро након што је очев посао, продавница хаљина, затворен због Велике депресије. Одувијек је волио да пише, а читање текстова критичара Џејмса Аџија инспирисало га је за рад у филмској индустрији. Неко вријеме у младости, Таун је радио на броду за риболов туне и често је говорио о његовом утицају на каријеру писца.

- Поистовијетио сам пецање са писањем у мислима до те мјере да је сваки сценарио био као пловидба са пецањем. Понекад оба посла укључују чин вјере... Понекад те само вјера одржава, јер мислиш: Проклетство, ништа, ни залогај данас. Ништа се не дешава, али прије или касније и риба или прича загризе - рекао је Таун.

Његов успјех дошао је након дугог рада на телевизијским емисијама те на нискобуџетним филмовима продуцента Б-филмова Роџера Коромана попут „Створења из уклетог мора” и „Посљедње жене на земљи”, гдје је до савршенства избрусио занат писања. Свој пробој у воде А-продукције постигао је захваљујући Ворену Битију, који је током рада на легендарном кримићу „Бони и Клајд” довео Тауна да обави ревизију сценарија Роберта Бентона и Дејвида Њумена те га држао на сету док се филм снимао у Тексасу. 

Ипак, због сукоба са продуцентима његови доприноси нису били признати за славни криминалистички филм објављен 1967. године, али је Таун успио ући у Холивуд, гдје је као писац дух радио на класицима попут „Кума” и „Рекао је, вози”. Пуно признање под својим именом добио је за сценарије филмова „Посљедњи детаљ” Џека Николсона и Битијеву комедију „Шампон”, али у бесмртнике седме умјетности ушао је писањем сценарија за „Кинеску четврт”, славног ноар трилер Романа Поланског из 1974. смјештеном у вријеме Велике депресије.

Таунов сценарио је од тада основни дио часова писања филмова, иако служи и као лекција о томе како се филмови тешко снимају и ризицима приписивања било ког филма једном човјеку. Признао је касније блиску сарадњу с Романом Поланским док су ревидирали и заоштравали причу и жестоке сукобе са режисером о крају филма, завршетак који је Полански гурао, а Таун се касније сагласио да је био прави избор.

Студији су преузели већу моћ након средине седамдесетих и његов углед сценаристе је опао, како због његових злогласних пробијања рокова тако и због тешке нарави и склоностима пороцима, попут алкохола и кокаина у то доба. 

Његови властити напори у режији, укључујући „Једноставно најбоља” (веза са глумицама, развод и хапшење због кокаина) и „Зора очајника”, имали су просјечне резултате на благајнама, иако су добили похвале критике. Његов је био и сценарио за филм „Грејсток: Легенда о Тарзану  господару мајмуна”, али је он разочаран, што није добио режију, потписао сценарио именом свог пса ПХ Вазека, тако да је Вазек постао први пас номинован за „Оскара”.

Филм „Два Џејка”, дуго очекивани наставак „Кинеске четврти”, био је комерцијално и критичко разочарање када је објављен 1990. и довео је до привременог отуђења између Тауна и Џека Николсона, који је режирао филм. 

Отприлике у исто вријеме, пристао је радити на филму који је био далеко умјетничких аспирација седамдесетих, у продукцији Дон Симпсона и Џерија Брукхајмера „Дани грмљавине” са Томом Крузом као возачем тркаћих аутомобила и Робертом Дувалом као шефом његове екипе, у режији Тонија Скота. Спортски филм из 1990. био је хит уз бројне обожаватеље, међу које спада и Квентин Тарантино, а Тауна је вратио послу који је најбоље радио. 

На Крузово инсистирање управо је он радио као сценариста на на адвокатском трилеру „Фирма” и прва два филма из серијала „Немогућа мисија”. Његов посљедњи филм је био „Питај прашину” (2006), мелодрама  коју је написао и режирао, заснована на хваљеном роману Џона Фантеа са Колином Фарелом и Салмом Хајек у главним улогама. 

У познијем дијелу каријере био је консултант на хваљеној серији „Људи са Менхетна”, а као потписани и непотписани сценариста радио је на 37 филмова. Таун је био ожењен два пута и имао је двоје дјеце. 

„КИНЕСКА ЧЕТВРТ”

Позадина снимања „Кинеске четврти” је и сама постала својеврсна детективска прича, истражена у бројним књигама и документарцима.

Овим бурним снимањем бавили су се мемоари славног продуцента Роберта Еванса „Клинац остаје у слици” или књига „Великом збогом” Сема Вејсона који је у потпуности посвећен „Кинеској четврти”. 

Наиме Вејсон је навео да је Таун у великој мјери помогао писац дух, бивши цимер са факултета Едвард Тејлор, који није тражио признање за филм јер је његово „пријатељство с Робертом” било важније, а посебна прича су били бројни сукоби и скандали на снимању између Тауна, Џека Николсона, Феј Данавеј и режисера Романа Поланског уз обиље наркотика и алкохола на сету.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.