Премијера домаћег филма “Било једном у Србији”

Танјуг
Foto: Танјуг

БЕОГРАД - Дуго очекивани филм “Било једном у Србији” редитеља Петра Ристовског имао је свечану премијеру синоћ у Београду уз присуство већег дијела глумачке и ауторске екипе у Комбанк Дворани.

Публика је са великим уживањем испратила једну позитивну причу засновану на истинитим догађајима у Лесковцу између два свјетска рата када је тај град постао “српски Манчестер”, прави центар индустрије текстила захваљујући храбрости, стрпљењу, одважности и истрајности главног јунака Цонета. Екипа се поклонила на крају пројекције најновијег остварења од пуна два сата, овације су биле дуге, што је дало добар вјетар у леђа ауторима да ће ово бити гледан филм у биоскопима Србије и региона.

На црвеном тепиху блистали су главни глумци филма - Виктор Савић, Теодора Ристовски, Немања Оливерић, Слобода Мићаловић, Предраг Мики Манојловић, Радован Вујовић. Жанр епохе је одувијек био веома привлачан за домаћу публику, као и ТВ серије које се увелико емитују последњих година на нашим малим екранима, при чему су се љубитељи покретних слика навикли да добију квалитетне садржаје.

Током и после Првог свјетског рата, два младића и дви дјевојке из Лесковца - Цоне (Виктор Савић) и Дине (Немања Оливерић) - и Зорка (Теодора Ристовски) и Ружица (Слобода Боба Мићаловић)- имали су различите судбине и нису сви извукли добитак на лутрији живота. Четири портрета у сценарију из пера читавог тима на челу са недавно преминулим аутором Владимиром Андрићем пружа портрете тих (анти)јунака, који су стожер ове филмске приче.

Динета су савезници одвели до Париза, гдје је научио све о љепотама живота и светлима метрополе. Цоне је, после рата где је завршио као рањеник, завршио у Манчестеру, тада престоници индустријског развоја, где је научио занат који ће га довести у свој стари крај, али тамо неће пронаћи оно што је желио. Из великог бијелог свијета два младића се враћају и публику увлаче у радњу, када затекну оронули Лесковац, али свако иде ономе чему тежи - Дине у свој сада већ непостојећи биоскоп, а Цоне вереници Зорки, која после пет година чекања свог драгог, невољно даје пристанак да је отац уда за ратног лиферанта Аћима Прокића (Радован Вујовић).

Јунак је заправо пролашен мртвим у рату, јер нико нигде није могао да га пронађе, те се једно вријеме водио као нестао, да би касније наводно “утврдили” да је покојник. Заплет креће када се он врати из иностранства и прави пометњу у том малом граду својим доласком, посебно узнемирава самим својим присуством бившу вереницу Зорку. Редитељ гради иконографију жанра вестерна кроз овај филм, о једном странцу који долази у град, усамљен, некада вољен, сада одбачен, и покушава свима да докаже колико вреди, па и бившој љубави. У заплету ће се створити и фатални љубавни троугао у коме као да нема добитника, сви спонтано губе. Ведра, позитивна, пре свега романтична и јако емотивнба, нова филмска авантура доноси радост која је свима преко потребна услед корона вируса.

Ово је филм који можда тече равно без много скокова и амплитуда својствене у неком другом жанру, и несавремени миље осликава живот тог периода од 1920. до 1940. године, када је настао процват Лесковца. Филм не поседује насиље, физичке обрачуне, ружне речи, премда има неких наговештаја сукоба добра и зла, који ће се завршити добрим по јунака овог филма. Уочи премијере, редитељ Ристовски је за агенцију Тањуг истакао да нема ништа против насиља на филму уколико је оно оправдано и има своју функцију, тако да је неминовна. “У нашем филму није било нимало потребно да буде насиља. Једноставно наш филм не припада томе”, објаснио је режисер, чији је први филм такође из периода епохе - “Краљ Петар Први”.

Продукција филма је имала многе потешкоће са снимањем услед корона вируса, тако да је реализација била обустављена, из неколико етапа су настављали реализацију, али изгубили део екипе, где спадају поменути Владимир Андрић, као и глумац - Иван Бекјарев. У финалном резултату се све то не може уочити, али се свакако примећује изванредна слика захваљујући изванредном директор фотографије Далибору Тонковићу, која пројекат веома приближава светским кинематографијама.

Као и увек, прави бисер филма сигурно су - глумци, који су остварили скоро нетипичне роле за њих. Стандардно у херојској улози наступа Виктор Савић, његовог супарника и противника тумачи - Радован Вујовић, за кога није јасно да ли је негативац или позитивац, Теодора Ристовски као искрена љубав јунака, а пре свих се истакла Слобода Мићаловић у веома нетипичној, изванредној улози у досадашњој каријери. Управо је она права атракција филма усљед необичне роле напаћене дјевојке коју су прогласили да је урокљива, те да шири несрећу око себе као отров, јер ко год се заљуби у њу - умире. Према атмосфери и садржају те суштине, филм неодољиво подсјећа на чувени роман и филм “Велики Гетсби”. Легендарни Предраг Мики Манојловић је наступио у роли газда Мите, који у том граду држи све конце, док се не појави управо Цоне са својим креативним предлозима.

Филм је имао премијеру прво у Лесковцу 6. марта, онда су ишли екипно у Ниш, да би следећа станица ове ноћи била Београд, а већ данас ће допутовати до Новог Сада, и 12.03. у Бања Луку. Редовна дистрибуција је почела, да се присетимо времена које је далеко иза нас, а добра вест је да ће од овог филма бити и мини серија од 8 епизода на јесен. Аутор и продуцент пројекта је Звонимир Шимунец, а релизација је била у рукама више кућа - “Ле Филм” из Лесковца, у копродукцији са “Медиа Хоусе”, “ДМЕ Видео”, “Соул Фоод Филмс”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана