Представљени филмови "Моја ноћ" и "Плави мјесец" на ФЕСТ-у

Францускиња Антоанет Буле је рекла на конференцији за новинаре да је након 25 година каријере кастинг директорке у једном тренутку добила прилику да се окуша као редитељка са филмом “Моја ноћ”, чији је за француске прилике мали буџет износио мање од милион евра.

“Тако је испало. Нисам то ишчекивала и била фрустрирана. Уживала сам у свом послу. Једноставно, наишла је тема која ме је занимала и добила сам могућност да са малим буџетом остварим и редитељску амбицију”, рекла је Буле.

Према њеним ријечима, у филму “Моја ноћ” кроз меланхоличну причу о дјевојци која се држи на одстојању према свом окружењу желјела је приказати како данас млади Парижани услијед недостатка преспективе постављају себи питања о смислу.

“Одузета им је једна особина која карактерише младост, а то је безбрижност и жале што је немају”, рекла је Буле за ликове у свом филму.

Главна глумица Лу Лампро је додала да игра Марион интровертну, рањиву девојку, која након личне трагедије “носи одређену муку у себи”, до ноћи када среће некога ко ће јој помоћи да се отвори према другима и добије неку наду.

Упитана да прокоментарише чињеницу да су на протеклим фестивалима у Кану, Венецији и Берлину главне награде освојиле жене, Буле је рекла да је то сјајно и да се залаже да жене под истим условима снимају филмове као и мушкарци.

Буле је међутим примјетила да се “често од редитељки тражи да буду мушкарци” и да неки филмови женских аутора имају “мушки поглед”, навевши филм “Титан” за који је Жули Дукорне добила “Златну палму” за режију на прошлом Кану.

“То је на неки начин мачо женски филм који даје мушки поглед...Не судим филму, али мислим да је било других филмова који су имали женскији поглед”, оцјенила је Буле.

Француска редитељка се нашалила да се нада да ће добити “награду на ФЕСТ-у, иако то није циљ сам по себи”.

Румунска редитељка Алина Глигоре је рекла да се пишући сценарио за “Плави мјесец” борила да прикаже причу кроз женску перпспективу, која нема одређен рецепт и већ прати емоционално путовање главне јунакиње.

“Сматрам да сваки филм треба да чини преко 70 посто емоција”, рекла је Глигоре.

Премда рођена у Букурешту, Глигоре је дјетињство провела на селу, што јој је касније помогло да схвати да су велики градови балон унутар кога се у култури и умјетности не прича о дешавањима у остатку земље.

Слушајући приче о женама на селу, Глигоре је схватила да се њихов положај погоршао у Румунији, гдје велики број напушта школовање прије средње школе, а само у протеклих годину дана је њих тридесетак изгубило животе као жртве породичног насиља.

Глигоре је током рада на филму развијала сваки лик засебно, али и покушавајући да за њих са глумцима и директором фотографије изгради “заједничко памћење, које се можда у филму не види”.

Румунска глумица родом из Панчева Јоана Флора рекла је да главну улогу у “Плавом мјесецу” није добила на кастингу већ је позвана пошто вјерује у редитељкин начин рада у који је укључена читава екипа.

Према њеним ријечима, Глигорин приступ се може назвати групним радом у коме нема много импровизације, али се у складу са ситуацијом налази рјешење шта глумци требају да донесу.

Флора је уписала глумачку академију у Румунији гдје је од 2001. године глумила у доста филмова, али до сада није играла у Србији, иако би то волјела.

Глумица је рекла да је ипак у “у процесу” снимања једног српског филма, иза кога стоји “сјајан режисер који је одрадио пар култних филмова”, али није могла да открије о коме се ради.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.