Пола вијека откако је Роџер Мур постао Џејмс Бонд: Живи и пусти друге да уживају VIDEO

Бранислав Предојевић
Пола вијека откако је Роџер Мур постао Џејмс Бонд: Живи и пусти друге да уживају VIDEO

Када је прије пола вијека Роџер Мур заиграо у филму “Живи и пусти друге да умру” изговарајући први пут чувене ријечи: “Зовем се Бонд..., Џејмс Бонд”, мало ко је вјеровао да ће успјети да замијени Шона Конерија у роли тајног агента 007.

По признању покојног великана, иако је у Британији био прилично познат као глумац, прије свега због култне серије “Светац”, чак ни он није био увјерен у ту могућност без обзира на самоувјерене изјаве да је “и Хамлета играло много глумаца па нико не прави питање око тога”, које је давао за медије тог времена.

- Рећи да сам се бојао преузимања улоге од Шона Конерија, првог и оригиналног 007, било би потцјењивање. То сам рекао и покојном режисеру Гају Хамилтону када смо се нашли у Лондону. Док сам читао сценарио, све што сам могао чути је Шонов глас како говори: “Зовем се Бонд”. У ствари, док сам изговарао своје реплике наглас, открио сам да то радим са шкотским нагласком - рекао је Мур.

Мурова стрепња била је потпуно очекивана, иза Конерија је остало шест успјешних филмова о Бонду, а сам Мур није био први избор за филм пошто је улога нуђена Џулијану Гловеру, Полу Њумену, Стиву Меквину, Клинту Иствуду и Берту Рејнолдсу. Ипак, испоставило се да ће Мур на крају постати глумац који је Бонда тумачио у чак седам филмова у периоду од 1973. до 1985. године.

Када су продуценти Алберт Броколи и Хари Салцман на крају ипак понудили Муру улогу, морао је изгубити вишак килограма и скратити косу како би био мужевнији попут Конерија, али је глумац одлучио да створи властиту верзију лика. Муров Бонд је био шармантнији и лепршавији, уз наглашен вишак хумора и елеганције у карактеризацији лика, и што је најважније, био је његов. Сценариста Том Манкијевич, који је адаптирао другу књигу Јана Флеминга, сјајно је прилагодио причу новом глумцу искористивши замјену главног актера да причу обогати новим детаљима.

И без обзира на то што му критика није била претјерано наклоњена, фанови су одговорили на сјајан начин пошто је “Живи и пусти друге да умру” зарадио 161,8 милиона долара (или скоро милијарду у модерној валути широм свијета), што је далеко надмашило чак и најоптимистичнија предвиђања “Јунајтед артиста”, који је уложио седам милиона у буџет филма.

Сам Конери је касније сјајно примијетио разлике у приступу, рекавши да је он користио комедију док је излазио из сцена, док је Мур улазио намигујући публици. Манкијевич је Флемингов наратив, који укључује кријумчара злата, трансформисао у причу која се фокусира на афроамеричког нарко-боса у складу са референцама на успјех филмова из жанра “црне експлоатације” попут “Шафта” из 1971. године, што је било довољно да заинтересује режисера Гаја Хамилтона, који је желио другачију причу од класичних бондовских тема о манијакалним негативцима који желе да владају свијетом. Филм зато почиње сасвим прикладно, сахраном, док ожалошћени марширају низ улице Њу Орлеанса, а затим се креће из Харлема ​​на измишљено карипско острво Сен Моник у причи обиљеженој суровим насиљем, мистеријом и вуду магијом. Бонд истражује везу између убиства три агента МИ6 и сумњиву везу између доктора Канаге, диктатора Сен Моника и гангстера из Харлема ​​познатог као Мистер Биг (Јапет Кото игра оба лика.) Ту је и Бондов стари пријатељ из ЦИА Феликс Лејтер (Дејвид Хедисон), мистериозна читачица тарот карата Солитери (Џејн Сејмур) као Бондова дјевојка и прва црна Бонд дјевојка Роузи Карвер (Глорија Хендри), те неколико егзотичних негативаца попут једноруког Ти Хи Џонсона (Џулијус Харис) и Барона Самедија (Џефри Холдер).

Забавна, али довољно занимљива прича, сјајно ухваћен дух времена, атрактивне локације, неколико стварно спектакуларних сцена попут бјекства са фарме крокодила или трке глисерима, мистични хипи сексепил Сејмурове уз харизму и шарм новог Бонда били су довољни да Муров деби претворе у један од хитова године. Успјех филма који је искочио из класичне шпијунске тематике отворио је могућност Бонд франшизи да слободније кокетира са другим темама и жанровима богатећи митологију самог серијала новим темама и привлачећи далеко шири слој публике.

Заслуге или кривицу за ове модификације, зависно од тачке гледишта, носи Роџер Мур и филм “Живи и пусти друге да умру” који су показали да се тајни агент његовог величанства 007 мора прилагођавати ако жели да опстане. На крају и творац франшизе покојни продуцент Алберт Броколи је постао велики обожавалац, што је признао много година касније у једном интервјуу.

- Оно што је Роџер урадио са улогом Џејмса Бонда је чиста храброст, јер нико од нас на почетку није вјеровао у њега - рекао је Броколи.

Испоставило се да је Мурова храброст да искочи из наметнутих оквира била кључна за стварање укупно 25 филмова о Џејмсу Бонду и развој франшизе вриједне више од 10 милијарди долара.

Музика

Сплетом околности композитор Џон Бари, који је радио на претходних седам филмова, био је недоступан током продукције јер је радио на мјузиклу “Били”.

Броколи и Салцман су умјесто њега замолили Пола Мекартнија да напише тематску пјесму. Пошто је његов хонорар био висок и други композитор није могао бити ангажован, у игру је ускочио Џорџ Мартин, који је био Мекартнијев продуцент док је био са “Битлсима”, да напише партитуру за филм. Нумера “Live and Let Die”, коју је Мекартни написао заједно са својом супругом Линдом, била је прва рокенрол пјесма која је коришћена за отварање филма о Бонду и постигла је велики успјех уз номинацију за “Оскара”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана