Пола вијека од премијере филма “Ослобађање”: Сурови натурализам који је шокирао свијет VIDEO
ЛОС АНЂЕЛЕС - Напети трилер о преживљавању “Ослобађање” режисера Џона Бурмана прије пола вијека стигао је у биоскопе, шокирао публику и критику те стекао култни статус чија слава и данас не губи на вриједности.
Ради се о једном од филмова који се, када се једном погледају, тешко забораве, попут “Господара мува” или “Апоклипса сада”, откривајући ужасе на које су људска бића способна када је њихов опстанак у питању.
Сценарио је адаптирао јужњачки писац Џејмс Дики, из свог истоименог романа, а радња је смјештена у држави Џорџија пратећи причу о групи градских момака коју предводи харизматични Луис (Берт Рејнолдс), који води своје пријатеље Еда (Џон Војт), Бобија (Нед Бити) и Друа (Рони Кокс) на путовање кануом низ планинску ријеку, прије него што њене брзаке уништи изградња хидроелектране.
Од самог почетка филмом влада нелагодна, трилерска атмосфера пуна неизречених тензија између гостујућих градских момака и локалних мјештана, а када се група авантуриста нађе у планини суочена са паром брђана, филм се претвара у исконски хорор. Друа и Бобија заробе двојица мјештана, помоћу оружја натјерају Бобија да се скине, да би га један од од њих брутално силовао у једној од најозлоглашенијих сцена у историји кинематографије. Луис избија из шуме и убија силоватеља луком и стријелом. Други мјештанин бјежи, а четворица пријатеља одлучују да закопају тијело убијеног и наставе својим путем, али преживјели брђанин је одлучан да се освети уз сурову потјеру низ дивљу ријеку.
Брутално, натуралистичко насиље приказано у филму шокирало је и гледаоце биоскопа и критичаре, док су држављани Џорџије били огорчени због њиховог приказивања као полудивљих сексуалних преступника.
За прослављеног америчког критичара Роџера Еберта филм је био експлоататорски сензационализам, који је кроз свој латентни садизам толико груб да је публика била посрамљена у биоскопу, али је он ипак, био у мањини, јер је филм био успјешан код критике и на благајнама, гдје је уз буџет од два милиона долара зарадио око 50 милиона. Треба поменути да је филм имао три номинације за “Оскара” и пет номинација за “Златни глобус”, али је за Академију ово ипак било превише сурово у односу на “Кума” и “Кабаре”.
Бурман је филм замислио као својеврсну библијску параболу о искупљењу гријеха савремене цивилизације, при чему цивилизовани јунаци да би преживјели морају одбацити сва правила те исте цивилизације. Ријеч је и о дјелу које је сјајно погодило свијест времена у којем је снимљено и оно колективно потиснуто у том времену. Од еколошког питања чувања митске америчке дивљине, до страха од узнемирујућег лица америчког друштва, у којем као контрапункт образованој и либералној средњокласној Америци стоје сиромашни и конзервативни бијели примитивци.
Режисер је окупио релативно непознату групу глумаца за снимање, али након овог филма сви су они потпуно заслужено постали велика глумачка имена. Било је тренутака на снимању када су се глумци буквално били на ивици смрти. Брзаци ријеке Чатога, гдје је филм сниман, били су врло опасни, а глумци у нискобуџетној продукцији приморани да сами раде вратоломије уз бројне повреде на снимању.
Рејнолдс, који се за длаку спасио утапања, уз бројне повреде леђа, рекао је да ово било незаборавно искуство у сваком погледу.
- Било је апсолутно лудо искуство. Ипак успјели смо и драго ми је да смо то успјели. Да ли бих то поновио? Не бих ни за три милиона долара - рекао је он.
Резултат овог реализма и суровог снимања је филм који дјелује узбудљиво реалистично и окрутно. Једноставна прича само је појачала поруку да смо сви удаљени само откуцај срца од преокретања еволуцијске приче и враћања на бруталност животиња које се боре за опстанак.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
