Пет најпотреснијих филмова о нуклеарном рату: Док цивилизација тоне у нестанак

Бранислав Предојевић
Пет најпотреснијих филмова о нуклеарном рату: Док цивилизација тоне у нестанак

Годинама су филмови о нуклеарном рату били третирани као реликт хладноратовске параноје или фикција дистопијске фантастике, док није избио сукоб у Украјини, а пријетње нуклеарним арсеналом преко ноћи постале нова мрачна реалност.

Сам поджанр филмова о нуклеарном рату проистиче из жанра филма катастрофе у којем се дешава катастрофа као тематика и примарни механизам радње. Као поджанр  ове филмове обично одликује одређен степен накупљања напетости, потом сама катастрофа, а онда преживљавање или посљедице углавном из тачке гледишта специфичног појединца као лика те његове породице.

Снимање филмова заснованих на нуклеарном рату увијек је било чудно јер је то осјетљива ствар у свјетлу нивоа уништења и његових посљедица доживљених у два нуклеарна напада САД на Јапан 1945. године. Нека од њих су пропагандно-идеолошка остварења, неки забавни и акциони комади, акционе постапокалиптичне дистопије, док су неки толико суморни и застрашујући да их чак и једном гледати може бити тежак задатак. Они су далеко језивији од било којег ратног филма или сабласног хорора, јер нам показују свијет који је изузетно болно замислити, али који је, да ствар буде поразнија, много реалнији од сваког другог остварења апокалиптичних идеја из жанра катастрофе.

Одабрали смо пет филмова, иако је снимљено близу 300 наслова свих жанрова на ову тему, који најбоље описује страшне посљедице нуклеарног рата и сулуди бесмисао гарантовања свјетског мира хиљадама бојевих глава, које контролише мало црвено дугме и људи вођени великим амбицијама. Уз наду да ће то и даље остати само пука фикција.

“На плажи” (1959)

Овај постапокалиптични класик и један од првих филмова на тему атомског холокауста адаптиран је из истоименог романа који замишља Аустралију која коначно нестаје под нуклеарним падавинама узрокованим уништавањем сјеверне хемисфере у Трећем свјетском рату.

Ношен глумачком поставом свих звијезда у саставу Грегори Пек, Ава Гарднер, Фред Астер и Ентони Перкинс, овај језив филм се фокусира на шачицу преживјелих док се полако, болно мире са својом надолазећом смртношћу уз сјећање на свијет који је нестао у експлозијама нуклеарних бомби, далеко од сунчаних плажа Аустралије али ипак преблизу да их неко преживи..

Dr. Strangelove” (1964)

Легендарни Стенли Кјубрик није заобишао ужас обострано осигураног нуклеарног уништења, чак га је фокусирајући се на његову апсурдност, приказао у још оштријем свјетлу. Луди амерички генерал покреће Трећи свјетски рат наређујући први удар на Совјетски Савез остављајући свјетске лидере да покажу шта могу учинити да спасавају свијет. Одговор је суров - ништа, јер су крајње неспособни.

Ово ремек дјело, које носи сјајан поднаслов “Како сам научио да престанем да бринем и волим бомбу”,  једна је од најбољих ратних сатира свих времена. Филм је препун сарказма, бритких реченица, суманутих сцена и невјероватног Питера Селерса у чак четири улоге, док му Џорџ Скот брилијантно парира, сликовито приказујући куда води пут безграничног политичког подизања параноје и јачања нуклеарне силе. Кључ контроле остављен крхком уму човјека, истренираног да извршава наређења.

“Тестамент” (1983.)

Скроман нискобуџетни филм надрастао је својим квалитетом и меланхоличном атмосфером многа далеко скупља и развиканија остварења. Прати једну породицу на челу са младим Кевином Костнером, која обавља своју свакодневну животну рутину, док нуклеарни уређаји не експлодирају у оближњем Сан Франциску, уништавајући њихов мирни живот заувијек.

Преживјели покушавају вратити нормалност, али губитак основних ствари попут хране, воде и горива то отежава. Ствари се окрећу нагоре када људи почну умирати од тровања радијацијом, а главни јунаци схвате да будућност за њих и њихову дјецу не постоји. Емоционално разарајући филм са прецизним  и научним приказом посљедица нуклеарног рата. Чињенична тачност утицаја и ефеката такве катастрофе прогањају, остављајући потресну слику у глави и срцу публике.

“Када вјетар дува” (1986.)

Године 1986. Британци су опет понудили оно што би могло бити најцрњи филм о нуклеарном холокаусту и свакако најмрачнији дугометражни анимирани филм на ту тему, са остварењем “Када вјетар дува” (When The Wind Blows) базираним на графичком роману Рејмонда Бриџса.

У режији Џимија Муракамија, филм прати старији пар који сазнајући да је нуклеарни рат неизбјежан користи застарјеле владине памфлете како би изградили склониште од падавина. Иако преживе експлозију, ствари крећу у лошем правцу, јер радијација чини своје и они проводе посљедње дане чекајући смрт уз потресни привид нормалности у свијету који умире. То је истовремено прелијеп и срцепарајући филм, за који ужасно много гледалаца тврди да их је оставио у сузама, више него иједан играни филм на ову тему.

“Пут”(2009.)

Вјероватно најмрачнији, најпотреснији и најбољи филм на тему нуклеарног уништења јесте “Пут” (Road), режисера Џона Хилкота. Заснован на награђиваном роману култног писца Кормака Мекартија, прати човјека и његовог сина који лутају у постапокалиптичној пустоши уз језиву музику Ника Кејва и Ворена Елиса.

Ипак, ово није нормална земља, није ни “Мад Макс” фикција, то је језива и застрашујућа ноћна мора коју не можете замислити. Наступила је трајна нуклеарна зима, небо је мрачно и дрвеће је умрло под наслагама пепела и снијега. Не могу се сијати усјеви и нема животиња, што значи да људска врста живи од неколико преосталих конзервираних намирница а канибализам је сурова реалност. Тешко болесни отац и његов син настављају пут кроз све препреке до обале океана, тражећи добре људе који би прихватили дјечака након очеве смрти, а њихова љубав једног према другом одржава их живима док цивилизација тоне у свој нестанак.

Наука

Доктор Едвард Гест, истраживач нуклеарне политике, рекао је за часопис “Наука” да много филмова погађа неке елементе нуклеарног рата, али да је реалност једноставно немогуће предвидјети.

- Главна ствар коју би требало имати на уму када процјењујете реалистичност приказа нуклеарног рата јесте да постоји огромна количина неизвјесности о томе. Једини случај у стварном свијету на који се можемо ослонити јесте атомско бомбардовање Јапана прије 77 година, тако да имамо добар разлог да сумњамо да би употреба нуклеарног оружја у данашњем окружењу била слична. Основни феномени су изузетно компликовани, а пошто су нуклеарна тестирања забрањена прије неколико деценија, не можемо тачно потврдити моделе - рекао је Гест.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана