Опроштај од велемајстора породичне телевизије

Бранислав Предојевић
Опроштај од велемајстора породичне телевизије

ВЛАСОТИНАЦ - Легендарни сценариста Синиша Павић преминуо је у 92. години живота у свом дому у Власотинцу.

Павић је био најплодотворнији ТВ аутор у бившој Југославији и један од најгледанијих писаца у домаћој ТВ продукцији, чији су јунаци били и остали симбол телевизијског приповиједања.

Писао је сценарија за неке од најпознатијих домаћих серија, попут "Бољег живота", "Позоришта у кући", "Отписаних", "Врућег ветра", али и сценарије за филмове "Тесна кожа" и "Лаф у срцу", који су били бестселери у југословенским биоскопима.

Павић је рођен 1933. године у Сињу, а са пет година доселио се у Београд. По занимању је био судија, завршио је Правни факултет у Београду. 1963. године објавио је свој први роман, љубавну причу "Вишња на Ташмајдану". Послије великог успјеха књига је преточена у филм, у режији Столета Јанковића, са петнаестогодишњом Недом Арнерић у главној улози. Његов други роман "Врућ вјетар" (1980) адаптиран је за истоимену ТВ серију, која је приказивана и у Чешкој, Мађарској, Румунији, Бугарској и Аустрији, а у неким земљама проглашена је за најбољу ТВ серију икада приказану.

На ТВ Београд први пут се појавио 1971. године с познатом серијом "Дипломци". Сценариста је чувених серијала "Отписани" (првих тринаест епизода), "Позориште у кући" (двадесет седам епизода) и других.

Чувеном серијом "Бољи живот" крајем осамдесетих почиње и ера Павићевих цјеловечерњих серија, са више десетина епизода, емитованих по неколико година, у чијем центру збивања је најчешће једна породица.

Серије "Срећни људи", "Породично благо", "Стижу долари", "Бела лађа"… постали су синоним за ТВ продукцију на српском језику. У једном интервју, сам Павић је рекао да је текст за "Бољи живот" његова животна и каријерна прекретница.

- Са "Бољим животом" све се променило. Та серија била је прекретница и у мом раду и у начину на који је до тада радила телевизија. Један новинар је на крају написао: "Бољи живот" је изменио визуру ТВ гледалаца. А на почетку био је само нови уредник Војкан Миленковић, амбициозан до те мере да је изиритирао све на телевизији и око ње. Позвао ме је, стао пред мене мирно у својој канцеларији, рекао да је као студент гледао "Дипломце" и да жели да напишем серију од 52 епизоде. Било је много проблема, оспоравања, увреда, закулисних радњи, али на крају гледаност је пресудила. "Бољи живот" је био и остао појам хита на телевизији - рекао је Павић.

Синиша је написао четрнаест историјских ТВ драма: "Последњи чин", "Време злочина", "Човек који је бомбардовао Београд", "Мисија мајора Атертона" и других, као и драмских серија "Шпанац" и "Бањица". Писао је и позоришне представе, романе и филмске сценарије. Посљедња серија коју је снимио "Јунаци нашег доба" премијерно је емитована од 2019. до 2021. године.

Серије

Иако су многи копирали његов стил, нико га није успио надмашити, не само због промјене у свијету телевизији, већ и због јединствене вјештине да осјети пулс публике.

- Готово све моје серије ушле су у колективно памћење гледалаца. И то не само једне генерације. Као да је тај измаштани свет стварно постојао. Ми смо га створили. Не ја сам. Створили смо га сви заједно. Пре нас то није постојало. Можда ће остати да постоји после нас. Кад нас више не буде, живеће: Ема Попадић и њен Гига, Шурда и Весна, Неша и Пеша, Тинторето и Малина, Аранђел и Риска... И деда Трајко са својим закопаним благом - рекао је Павић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана