Најконтроверзнији филмови свих времена

Филм је већ најавом, која је у неким земљама и на неким интернет страницама забрањена, изазвао занимање, контроверзе, позитивне и негативне реакције јавности и критичара.

Инспирисан реакцијама оних који су филм гледали, али и оних који (још) нису, британски "Телеграф" направио је листу 10 најконтроверзнијих филмова приказаних у биоскопима.

1. Паклена поморанџа (Велика Британија 1971.)

Филм Стенлија Кјубрика "Паклена поморанџа", адаптација романа Ентонија Барџеса, који, међу осталим сценама експлицитног насиља, укључује три дуго развучене сцене силовања. Кјубрик је на интензиван притисак медија и претње смрћу због таквих експлицитних сцена реаговао забраном емитовања филма на британском тржишту, која је трајала до његове смрти 1999. године.

2. Посљедња кућа са лијеве стране (САД 1972.)

Осуђеници отму двије тинејџерке па их присиљавају на међусобне сексуалне односе, силују, распоре им утробе и на крају их задаве. због снимања сцене силовања, једна од главних глумица Сандра Пибоди била је толико истраумирана да је наводно напустила сет.

3. Посљедњи танго у Паризу (1972.)

Редитељ Бернардо Бертолучи осуђен је на четири мјесеца условне казне због снимања овога филма, најпознатијег по садомазохистичкој сцени са маслацем у којој Марлон Брандо припрема своју партнерку за анални секс. Филм је за британско тржиште прилично модификован, а у земљама попут Италије, Португала и Чилеа забрањен је 30 година. Суд у Болоњи забранио је филм из ових разлога: "Неуљудан садржај увредљив за јавни морал. Презентован са опсесивним самозадовољавањем, угађањем најнижим инстинктима либида, у којем доминира идеја узбудљивих, непроверених апетита за сексуално задовољавање, прожет језиком псовки… праћен мимо платна са звуковима, уздасима и врисковима на врхунца ужитка."

4. Истеривач ђавола (САД 1973.)

Овај хорор филм, у коме младу дјевојку опсједају демони, критичари су прозвали "религијским порно снимком" и "најстрашнијим филмом свих времена". Контроверзу ове приче појачале су оптужбе да су уредници користили подсвијесне снимке како би утицали на несвијесни ум гледалаца. Након спровођења Закона о видео снимању 1984. филму је одбијено издавање и стављена је забрана на продавање видео касета у Великој Британији.

5. Сало/120 дана содоме (Италија 1975.)

Мала група дјеце у фашистичкој Италији отета је и искоришћена као алат за задовољавање и ужитак нациста, што је укључивало анално силовање, самоубиство, вађење језика, дубљење очију, генитално сакаћење, инцест, убиство и копрофагију. Филм је у Аустралији био забрањен до 1993, а затим је поново забрањен 1998. године. Творац филма Пјер Паоло Пазолини није имао времена да некако одговори на оптужбе јавности, јер је брутално убијен убрзо након пуштања овог филма у јавност.

6. Пљујем ти на гроб (САД 1978.)

Филм приказује експлицитно силовање несрећне пливачице, која се одлучује на освету нападачима. То у финалу доводи до вјешања, кастрације, ударања секиром и вађења утробе. Филм је прије премијере у САД цензурисан и у потпуности забрањен у многим европским земљама, укључујући Ирску и Западну Њемачку. Критичар Роџер Еберт описује га као "одвратно ђубре".

7. Житије Брајаново ( Велика Британија, 1979.)

Паралеле између живота истоименог јунака Брајана и живота Исуса Христа, које су изричито наглашене током филма, кулминирају у злогласном закључку у којем разапети Брајан звижди, заједно са својим колегама, пјесму "Always Look on the Bright Side of Life ". Црква и религијске групе оптужили су филм за богохуљење и покушали да га забране. Иако је национално приказан, неколико британских градских вијећа забранило је локално приказивање филма и неке од тих забрана и данас су на снази. Велшки град Аберствит 2009. уклонио је тридесетогодишњу забрану након што је Сју Џонс-Дејвис, која је играла Џудит Искариот у филму, постала градоначелница.

8. Делинквенти (САД, 1995.)

Седамнаестогодишњи антијунак дјеце, Тели, несвјесно шири HIV, инсистирајући на незаштићеном сексу са својим вршњакињама. Конзумација дроге, чинови насиља и силовања младе поставе глумаца шокирали су критику и публику. Прикази малољетничког секса и конзумацију дроге у филму навели су неке да га означе као експлоататорски и испитују мотиве редитеља Лерија Кларка.

9. Кресни ме (Француска, 2000.)

Случајан сусрет двије жене, Надин и Ману, гдје су обе доживјеле насиље, доводи их до кретања на путовање које се темељи на сексу и убиству и резултира њиховом националном озлоглашеношћу. На крају Ману препознају у радњи чији је власник упуца, а Надин ухапси полиција прије него што успије да изврши самоубиство. С обзиром на то да главне улоге тумаче дијве бивше порно звијезде, филм је критикован у Француској, а након презира јавности услиједила је забрана за млађе од 16 година. У Великој Британији филм је забрањен за млађе од 18 година. Званични плакат је забрањен у Великој Британији и у лондонској подземној жељезници да не увреди говорнике француског језика.

10. Антихрист (Данска, 2009.)

Четворо људи се онесвијестило приликом првог приказивања филма на филмском фестивалу у Кану 2009. Филмски критичар "Телеграфа" Сукдев Санду описао је филм као "порнографију насиља", а британски медији су размишљали да га забране за млађе од 18, без цензурисања дијелова филма. Антихрист приказује тескобну реакцију пара на смрт сина, који је пао кроз прозор док су они водили љубав. Одлазе на боравак у колибу Еден у шуми, са намјером да забораве на своју тугу, али њихови покушаји опоравка завршавају катастрофом. Жена нападне мужа комадом дрвета прије него што му пробуши рупу у нози бушилицом. Након тога се сама генитално сакати маказама да би је у финалу муж удавио и запалио њено тело.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.