На данашњи дан преминуо легендарни глумац Џон Вејн: Човјек звани вестерн

Бранислав Предојевић
На данашњи дан преминуо легендарни глумац Џон Вејн: Човјек звани вестерн

Човјек који је својим именом, појавом и радом постао синоним прво за жанр вестерна, а затим и читавог једног погледа на свијет и који је по свим релевантним мјерилима био један од најважнијих и најпознатијих америчких глумаца свих времена био је Џон Вејн.

Вејн је преминуо на данашњи дан прије 42 године, а око његове личности, ставова и каријере годинама се ломе копља како између публике, тако и између критике, крећући се од слијепог обожавања до тоталног оспоравања. Оптуживан је годинама за десничарство, расизам, пропагирање конзервативног америчког традиционализма, лошу глуму и стереотипност филмова, а најчешће од либерално настројених филмских кругова чије су тврдње из данашње перспективе сасвим ирелевантне у односу на значај његовог опуса.

Са друге стране, слављен је као глумац који је дао највећи допринос тзв. глуми личности, учесник у неколико највећих филмова у историји те умјетности, симбол једног жанра и предмет изучавања неколико генерација свјетских филмаша… Џон Вејн је у сваком случају комплексна и контроверзна личност, иза чије се, на први поглед једноставне појаве, крије симболика читаве једне епохе у историји филма. Његова робусна силуета карактеристичног хода, са стетсоном на глави и пиштољем на боку, још је најчешћа асоцијација у масовној свијести поп-митологије кад се помене ријеч вестерн.

А то се у сваком случају није десило зато што је он заступао ово или оно идеолошко-политичко мишљење, него зато што је, вођен сопственом естетиком тоталног професионализма, крајње поштено створио (намјерно не кажемо одглумио) око 170 филмских ликова, радећи са неким од највећих режисера у историји Холивуда.

Покојни Бранко Вукојевић у свом тексту о Џону Вејну (“Ритам” бр. 10/11) тај процес стварања Вејна као глумца-личности дефинисао је кроз тезу жанровског формирања личности.

 - Вејн као архетипски примјер глумца-личности с временом је прерастао готово у жанровску конвенцију по себи, елеменат који се супротставља осталим константама жанра и у интеракцији с њима, суптилном промјеном међуодноса, доприноси новим значењима и искуствима у оквиру већ познатих форми - навео је тад Вукојевић.

Такође, један од најеминентнијих познавалаца његовог опуса на овим просторима Горан Терзић тај процес дефинисао је још сажетије.

- Руку на срце, Вејн није ни глумио. Он је једноставно био ту, у кадру, а све остало је већ чиста метафизика која неумитно одваја звијезде од оних других.

Вејн је кроз наступе, првенствено у филмовима Џона Форда и Хауарда Хокса, постао жанр за себе, једнако убједљив у вестерну, ратном филму, драми, комедији, кримићу и сваком другом класично формулисаном жанру у којем се окушао током каријере.

Доминацију статуса “највећег каубоја свих времена” наспрам других профила које је глумио, осим сопственог доприноса тој титули, Вејн може да захвали сарадњи са режисерима који су тај статус знали да искористе на најбољи могући начин од поменутих Форда и Хокса до Хенрија Хатавеја. Форд и Хокс, кроз сарадњу са њим, сопствену естетику “ликова насупрот приче”, базирану на искуствима експлоатацијског приступа Б-филма, довели су до савршенства. Истинита или не, анегдота са Робертом Мичамом, који је на своје питање режисеру Хоксу каква је прича у филму “Ел Дорадо” добио одговор: “Имам тебе и Џона у филму, шта ће ми прича, смислићу већ нешто на снимању”, најбоље објашњава сарадњу ова два великана.

Ипак, најбољи и вјероватно најчешће цитиран епитаф Вејновој каријери дао је његов “идеолошки непријатељ” и нескривени филмски обожавалац, француски режисер Жан Лик Годар.

- Колико год мрзио Вејна због његовог ангажмана око вијетнамског рата, спреман сам да му све опростим истог тренутка кад у Фордовим “Трагачима” подигне Натали Вуд у наручје, уз ријечи “Let's go home Debbie”.

Гардероба

Тврдњу да Вејн није глумио него да је једноставно пред камером био исти човјек као и иза ње, поткрепљује цитат Гречен Вејн, супруге Вејновог сина Мајкла, у једном од интервјуа.

- Мој супруг је говорио да је једина разлика између филма и реалности његовог оца била гардероба. Човјек којег сте видјели у филмовима био је човјек који је вечерао с нама за трпезаријским столом. Био је у тијесном додиру са реалношћу. Нисте били свјесни чињенице да је био глумац - навела је она.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана